DIR Return Create A Forum - Home
---------------------------------------------------------
Online ucionice Vuk Karadzic - Malosiste
HTML https://osvkmalosiste.createaforum.com
---------------------------------------------------------
*****************************************************
DIR Return to: 8-7
*****************************************************
#Post#: 332--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 2, 2020, 7:12 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Глаголски
облици
Драги
моји,
прочитајте
у
граматикама
од 58. до 70.
стране о
глаголским
облицима.
Вежбања
потражите
и
покушајте
да урадите
у радним
свескама.
#Post#: 358--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 6, 2020, 6:47 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Полусложенице,
скраћенице,
растављање
речи на
крају реда
СКРАЋЕНИЦЕ
У српском
језику
постоје
две врсте
скраћеница:
I
Скраћенице
које
настају
скраћивањем
речи у
читању се
изговарају
потпуно,
као да
нису
скраћене.
И оне се
међусобно
разликују,
а најчешће
се
употребљавају
следеће:
а)
скраћенице
код којих
се
скраћивање
означава
тачком:
бр.
(број)
(тако
звани)
(женски
род)
уч.
(ученик)
сл. (и
слично)
(вршилац
дужности)
стр.
(страна)
(то јест)
(ове
године)
б)
скраћенице
за мере,
величине,
новчане
јединице
које се
пишу без
тачке:
m (метар)
(грам)
(амерички
долар)
cm
(центиметар)
(тона)
(евро)
km
(километар)
(литар)
(јапански
јен)
kg
(килограм)
(децилитар)
(британска
фунта)
mg (милиграм)
(хектолитар)
(словеначки
толар)
Пошто су
то
међународне
скраћенице
пишу се
латиницом.
в) Без
тачке се
пишу и
следече
скраћенице:
др (доктор),
гђа
(госпођа),
гђица
(госпођица).
РАСТАВЉАЊЕ
РЕЧИ НА
КРАЈУ РЕДА
Реч се
раставља
тамо где
би требало
да буде
граница
слога.
- Не може да
се пренесе
само једно
слово у
следећи
ред – ако
има места
за цртицу,
има и за то
једно
слово.
-
Растављени
делови
речи
морају
имати
најмање по
један слог
у сваком
реду.
-
Једносложне
речи се не
могу
раставити,
без обзира
на то од
колико
слова се
састоје.
- Ако је на
месту где
се реч
раставља
постојала
полусложеничка
цртица
(два-три
пута,
аутo-трке,
нон-стоп),
онда се
једна
цртица
пише на
крају а
друга на
почетку
наредног
реда.
#Post#: 360--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 6, 2020, 7:08 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Именске
речи -
именице и
заменице
Именским
речима
заједнички
су род,
број и
падеж.
Граматичка
категорија
рода
заснована
је на
разликовању
полова
бића у
природи.
Иако све
именице
немају
природни,
ипак све
имају
граматички
род, на
основу
наставака.
Граматичка
категорија
броја
именица
подразумева
разликовање
јединке
према више
јединки, а
граматичка
категорија
падежа
подразумева
облик
именске
речи.
Именице
Променљиве
речи које
означавају
неко биће,
предмет,
појаву,
појам
уопште,
као скуп
особина.
Подела
именица
1. Према
роду,
именице
могу бити:
1) мушког
(могу се
говорити
удружене
са речју
тај) – брод,
камен,
камион,
лав, мач,
плач, син,
смех,
учитељ;
2) женског
(могу се
говорити
удружене
са речју
та) – баба,
чинија,
мама,
наставница,
киша,
ливада,
срећа,
суза,
зебра;
3) средњег
(могу се
говорити
удружене
са речју
то) – дрво,
имање,
јагње,
језеро,
море,
прасе,
село,
унуче,
весло.
2. Према
броју,
именице
могу имати
облик:
1) једнине –
балон,
чекић,
кромпир,
оловка,
зграда,
жирафа;
2) множине –
балони,
чекићи,
кромпири,
оловке,
зграде,
жирафе.
3. Према
значењу и
особинама,
именице
могу бити:
1) властите –
означавају
посебна
имена
појединих
живих бића
и
географских
појмова
(државе,
града,
океана,
мора, реке,
планине и
сл.); пишу се
великим
почетним
словом, на
пример:
Филип,
Јелена,
Камерун,
Париз,
Титикака;
по правилу
имају само
облик
једнине, а
облик
множине
могу имати
када
означавају
више особа
или
појмова са
истим
именом, на
пример: у
насељу
имамо два
Филипа и
три
Јелене;
2)
заједничке
–
означавају
општи
назив за
жива бића,
предмете и
појаве са
заједничким
особинама;
по правилу
имају
облике и
једнине и
множине;
пишу се
малим
почетним
словом, на
пример:
гуска/гуске,
коњ/коњи,
њива/њиве,
прозор/прозори,
торба/торбе;
Поједине
заједничке
именице
имају
неправилну
множину,
тј.
суплетивну
(допунску)
множину и
у тим
случајевима
облик
множине је
збирна
именица,
на пример:
брат –
браћа,
човек –
људи, ћебе –
ћебад,
дете – деца,
господин –
господа;
3) збирне –
означавају
збир бића
или
предмета
исте
врсте, тј.
скуп у
неодређеном
или
неограниченом
броју, на
пример:
цвеће,
грање,
јагњад,
камење,
лишће,
прстење,
пруће,
шибље,
телад,
трње,
унучад,
жбуње;
4) градивне –
истим
својим
обликом
означавају
и малу и
велику
количину
неке
материје,
па немају
облик
множине,
на пример:
бензин,
иње, маст,
мед, млеко,
ракија,
снег,
сребро,
шећер,
угаљ, вино,
земља;
када
означавају
више врста
неке
материје,
могу имати
множину,
на пример:
црна и
бела
брашна,
бели и
жути
шећери;
5)
апстрактне
или
мисаоне –
означавају
имена
нематеријалних,
неопипљивих
појмова,
нешто што
се само
осећа или
замишља,
на пример:
идеја,
лепота,
љубав,
младост,
радост,
срећа,
туга.
4. Према
грађењу,
именице
могу бити:
1)
неизведене
или
коренске –
нису
изведене
од других
речи, на
пример:
брат, прст,
пут;
2) изведене –
то су речи
које су
постале од
коренских
именица,
придева и
глагола
додавањем
наставака
за грађење
речи
(суфикса),
на пример:
цветић,
доброта,
певање;
3) сложене –
постале су
од двеју
речи, на
пример:
бабарога,
шампита,
виноград,
висибаба;
4)
полусложене
– то су
именице
које нису
потпуно
срасле у
једну реч
иако
означавају
један
појам;
пишу се са
цртицом
између
саставних
делова, на
пример:
ауто-механичар,
авио-компанија,
мини-маркет,
радио-станица;
5)
глаголске
– настају
од глагола
и
означавају
радњу,
стање или
збивање,
на пример:
гледање,
играње,
патња,
разочарање,
севање,
свитање;
6) бројне – по
значењу су
бројеви, а
по облику
и промени
именице;
њима се
означава
тачан број
мушких
особа
(двојица,
четворица,
деветорица),
број особа
у збиру
(петорка,
седморка,
једанаесторка),
називи
оцена
(тројка,
петица,
десетка),
делови
целине
(трећина,
четвртина,
деветина);
у бројне
именице
спадају и
стотина,
хиљада,
милион и
милијарда,
који врше
функцију
основних
бројева.
Заменице
Врста речи
чија је
главна
служба у
језику
упућивање
на лица,
ствари и
особине,
односно на
речи које
те појмове
означавају.
Према
служби у
реченици
(тј. према
томе да ли
замењују
именице
или
придеве),
све
заменице
се деле на
именичке и
на
придевске.
1. Именичке
заменице
су
самосталне:
А) личне
заменице:
ја, ти, он,
она, оно, ми,
ви, они, оне,
она и
лична
заменица
сваког
лица себе
или се;
Б) упитне
заменице
за лица и
ствари: ко
и шта;
В)
неодређене:
неко и
нешто;
Г) одричне:
нико и
ништа;
Д) опште:
свако и
свашта.
2.
Придевске
заменице у
реченици
имају
службу
придева,
употребљавају
се уз
самосталне
речи које
одређују.
Имају
облике сва
три рода,
облике
једнине и
множине,
зависно од
именица уз
које
стоје.
Деле се на:
А)
присвојне
или
посесивне
заменице:
мој, моја,
моје, моји,
моје, моја;
твој,
његов, њен,
наш, ваш,
њихов,
свој.
Б) показне
или
демонстративне
заменице:
овај, онај,
тај,
овакав,
оволики,
онолики,
толики.
В)
односно-упитне
заменице:
који, чији,
какав,
колики…
Г)
неодређене:
неки,
некакав,
нечији,
неколик…
Д) одричне:
никоји,
никакав,
ничији…
Ђ) опште
или
одређене
заменице:
сваки,
који год,
ма који,
свакакав,
какав год…
#Post#: 362--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 6, 2020, 7:11 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Придеви и
бројеви
Придеви
Несамосталне
одредбене
речи које
се
стављају
уз именице
да означе
особине
бића,
предмета и
појава.
Подела
придева по
значењу:
1. Описни
или
квалитативни
придеви
означавају
особине
појмова уз
чија имена
стоје
(плав,
црвен, нов,
висок,
добар,
храбар,
ружан…)
2.
присвојни
или
посесивни
придеви
означавају
припадање
(очев,
мајчин,
Марков,
човечији,
школски…)
3. Градивни
придеви
означавају
састав, од
чега је
појам уз
чије име
стоје (
златан,
пешчани,
стаклен,
оловни,
свилен,
земљан…)
4. Придеви
временског
односа
означавају
време на
које се
односи
појам
означен
именицом
уз коју
придев
стоји
(данашњи,
вечерњи,
ондашњи,
летошњи,
прошлогодишњи…)
5. Придеви
просторног
односа
означавају
на које се
место
односи
појам
означен
именицом
уз коју
придев
стоји
(доњи,
горњи,
тамошњи,
десни,
овдашњи…)
6. Придеви
других
односа
(сточни,
житни,
здравствени…)
Придеви
добијају
ознаке
рода,
броја и
падежа од
именица уз
које
стоје.
Сваки
придев има
облике за
три рода,
за два
броја и
облике за
означавање
падежа.
Уз ове
особине
падежи још
имају и
две
специфичне
особине:
вид и
компарацију.
Придевски
вид
заснива се
на
разликовању
неодређености,
односно
непознатости
(краћи
облик, нпр.
леп) и
одређености,
односно
познатости
(дужи
облик, нпр.
лепи)
појма уз
чије име
придев
стоји.
Поређење
придева
или
компарација
је промена
описних
придева
заснована
на степену
заступљености
особине
која се
придевом
означава.
Систем
облика
поређења
састоји се
од:
1. позитива –
особина је
присутна:
храбар
2.
компаратива
– особина
је
заступљенија:
храбрији
(на основу
придева
додају се
наставци
–иј-, -ј-, -ш-,
новији,
сланији,
млађи,
живљи,
јачи, дужи,
лакши,
лепши,
мекши)
3.
суперлатива
– особина
је
најзаступљенија:
најхрабрији
(префикс
нај-
додаје се
на
компаратив).
Бројеви
Несамосталне
речи које
означавају
колико има
онога што
значи
именица уз
коју своје
или у
којем се
реду међу
другим
појмовима
налази тај
појам.
Деле се на:
1. Основне,
просте,
главне или
кардиналне
бројеве –
означавају
колико има
појединачно
узетих
појмова
означених
именицом
уз коју
стоје
(један,
два,три,
педесет
шест…)
2. Збирни
бројеви
означавају
тачан број
појмова
који су
означени
именицама
са
значењем
младог
бића уз
које
стоје,
односно
тачан број
бића
различитог
рода
(двоје,
троје,
шесторо,
двеста
педесет
осморо…)
3. Редни
јбројеви
означавају
у коме се
реду
налази
појам
означен
именицом
уз коју
стоје
(први, пети,
двеста
шездесет
први…)
4. Бројне
именице на
–ица
означавају
тачан број
мушких
лица (
двојица,
тројица,
петорица…)
#Post#: 364--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 6, 2020, 7:15 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Систематизација
непроменљивих
врста речи
Непроменљиве
врсте речи
су:
1. прилози,
2. предлози,
3. везници,
4. речце,
5. узвици.
Прилози
То су речи
које
најчешће
стоје уз
глаголе и
одређују
време,
место и
начин
вршења
радње.
Према
значењу,
деле се на
прилоге
за:
1) место
(добија се
на питање
ГДЕ?): близу,
далеко,
десно,
доле, горе,
напред,
онде, овде,
позади,
свугде,
тамо;
2) време
(добија се
на питање
КАДА?):
често,
данас,
јуче,
летос,
некад,
ноћу,
одмах, пре,
сада, тада,
ујутро,
увек,
вечерас,
зими;
3) начин
(добија се
на питање
КАКО?): брзо,
лако, лепо,
некако,
неприметно,
овако,
пажљиво,
сложно,
споро,
тако,
успешно;
4) количину
(добија се
на питање
КОЛИКО?):
доста,
довољно,
још, мало,
много,
неколико,
нимало,
онолико,
помало,
пуно,
сасвим,
веома,
врло;
5) узрок
(добија се
на питање
ЗАШТО?):
отуда,
стога,
зато.
Прилози
могу да
стоје и уз
придеве и
уз друге
прилоге и
тада их
ближе
одређују.
Они тада
одређују
степен
особине
која се
придевима
и
прилозима
означава,
на пример:
потпуно
јасан,
сувише
досадан,
веома
брзо, врло
рано.
Поред
тога,
прилози за
количину
могу
стајати уз
именицу
или
именичку
заменицу.
Неодређена
(неодбројана)
количина
се, много
чешће него
придевима,
исказује
прилозима
за
количину
уз које
стоји
именица
или
именичка
заменица у
генитиву,
на пример:
доста
људи,
много
књига,
неколико
јабука,
превише
свега.
Сложени
прилози,
који
углавном
настају
спајањем
предлога
са неком
другом
врстом
речи, пишу
се
спојено:
догодине,
доскора,
малопре,
наовамо,
навелико,
низбрдо,
предвече,
укратко,
зачудо.
Удвојени
прилози се
пишу са
цртицом:
горе-доле,
кад-тад,
како-тако,
колико-толико,
лево-десно,
напред-назад,
овде-онде,
збрда-здола.
Предлози
То су речи
које
изражавају
однос
између
бића,
ствари и
појава и
утичу на
падеж речи
уз коју
стоје.
Стоје
испред
именица и
личних
заменица
које се
налазе у
одређеном
падежу и
служе за
означавање
њиховог
односа
према
другим
речима у
реченици.
Према
односу
који
показују,
предлози
могу бити
за:
1) место:
испод,
испред,
иза,
између,
изнад, на,
насред,
поред,
пред,
повише,
преко, у, уз;
2) време: до,
од, по,
после, пре,
у, уочи;
3) друштво:
са;
4) узрок: из,
услед,
због;
5) сврху,
намеру,
циљ: ради.
Често се
прави
грешка
приликом
употребе
предлога
ради и
због.
Предлог
ради
означава
сврху,
намеру или
циљ радње
(отпутовали
су ради
одмора),
док
предлог
због
означава
узрок који
је изазвао
неку
последицу
(закаснио
је због
гужве).
Везници
То су речи
које служе
за
означавање
везе међу
реченицама,
као и међу
реченичним
деловима.
Могу бити:
1) прави: а,
ако, али,
чим, да, док,
и, или, јер,
па, те;
2) неправи
(функционишу
и као
прилози):
дакле,
када, како,
пошто,
само, већ,
зато.
Према
врсти
реченица
које
повезују,
везници
могу бити:
1)
независни
или
напоредни
– спајају
напоредне
реченице,
а према
значењу
деле се на:
а)
саставне:
и, ни, нити,
па, те;
б)
раставне:
или,
односно;
ц)
супротне:
а, али, него,
већ;
д)
закључне:
дакле,
стога,
зато;
2) зависни –
спајају
зависну
реченицу
са
главном:
ако, да, док,
иако, јер,
како, који,
мада,
пошто,
премда.
Речце
(партикуле)
То су речи
којима се
означава
истицање
супротности,
изузимање
или лични
став
говорног
лица према
ономе што
се износи
реченицом.
Речце су
обликом
прилози
или
везници,
али, за
разлику од
њих, оне
нису
одредбе
глагола
или везе
међу
речима.
Најчешће
се
одвајају
зарезом, а
могу се
односити
на целу
реченицу
или на
неки њен
део. Према
функцији,
речце могу
бити:
1) потврдне:
да;
2) одричне:
не;
3) упитне: да
ли, ли, зар;
4)
императивне:
нека;
5) узвичне:
ала;
6) закључне:
дакле;
7) искључне:
једино,
осим, само;
8)
поредбене:
као;
9) показне:
ено, ето,
ево;
10) за
истицање
личног
става:
дакако,
сигурно,
уистину,
ваљда,
вероватно,
зацело,
заиста;
11) за
посебно
истицање:
бар, баш,
управо;
12) за
истицање
супротности:
чак,
међутим,
напротив,
пак,
штавише.
У речце се
убрајају
и: иначе,
такође,
тек,
уосталом.
Узвици
То су
поједини
гласови
или
скупови
гласова
којима се
на посебан
начин
изражава
неко лично
осећање
или
расположење
(изненађење,
радост,
туга, бол,
чуђење,
незадовољство
и сл.), или се
подржавају
звукови из
природе.
За њих не
важе
правила
акцентовања,
могу
садржати
необичну
комбинацију
гласова и
сами имају
вредност
целе
раченице.
Узвици се
могу
поделити
на три
групе:
1) узвици
који
изражавају
осећања: а,
ах, аха,
авај, е, ех,
их, ију, јао,
јој, ха-ха,
хм, о, ох, охо,
опа, вау, уф,
ух, упс;
2) узвици за
дозивање,
скретање
пажње или
подстицање:
ало, еј, гле,
хеј, иш,
хо-рук,
мац-мац-мац,
ој, пи-пи-пи,
пст, шиц;
3)
ономатопеје:
ав-ав, бућ,
бум, дум,
фију,
кукурику,
мјау, мљац,
пљус,
шкљоц,
трас, зврр.
Поновљени
узвици
одвајају
се цртицом
(ех-ех,
јао-јао,
ха-ха-ха).
Када су
узвици
наглашени
и паузом
издвојени
од осталих
делова
реченице,
иза њих се
пише
зарез.
Када узвик
стоји сам,
иза њега
се пише
узвичник.
#Post#: 442--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 13, 2020, 8:31 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Систематизација
стилских
фигура
Стилске
фигуре су
речи и
изрази
којима
приповедачи
и песници
обогаћују
књижевно
дело,
дајући
нова, шира
и
пренесена
значења.
1.
Хипербола
Претерано
увеличавање
ради
постизања
већег
ефекта у
књижевности,
назива се
хипербола.
Врло често
се
примењује
у народној
књижевности,
у изразима
попут
"крвца до
кољена".
Примери:
Сузама је
замутила
море, а
јауком
уставила
шајке.
(народна
песма);
Кад је
виђех ђе
се смије
млада,
свијет ми
се око
главе врти
(Његош,
Горски
вијенац)
2. Контраст
(антитеза)
Стилски
поступак у
ком се
нешто
пореди по
супротности
назива се
контраст.
Његовом
применом,
супротне
појаве су
јаче
изражене.
Примери:
Тресла се
гора -
родио се
миш.
(народна
изрека);
На језику
мед, а на
срцу јед
(народна
изрека)
Контраст
или
антитеза
је стилска
фигура код
које се
појаве и
предмети
доводе у
везу
помоћу
супротних
особина и
појединости
и тиме
паралелно
постављене
супротности
у антитези
узајамно
појачавају
значење и
једног и
другог
појма.
3.
Персонификација
Персонификација
је добила
име од
латинске
речи
персона
што значи
особа, па
би се на
српски
могла
превести
као
поособљавање.
Персонификација
је
изражајан
начин
казивања
којом се
стварима и
појавама
приписују
људске
особине.
Примери:
Мјесец
кара
звијезду
Даницу... (из
народне
песме);
Прогледале
су ми
патике
(разговорно)
Дрво је
обукло
ново одело
беле боје
(из
састава);
4. Поређење
(компарација)
Поређење
(компарација)
је
изражајан
начин
казивања
којим се
нешто што
је мање
познато
упоређује
са нечим
познатијим.
Поређење
може бити
по
сличности
или
супротности.
Примери:
Брз као
стрела.
(народна
изрека);
Вредан као
пчела
(народна
изрека)
5. Епитет
Речи које
казују
најбоља
опажања о
одређеним
предметима
разговора
или писања
и истичу
неке
њихове
особине
називају
се
епитети.
То су
најчешће
описни
придеви
који
појачавају
осећања и
остављају
јаче
утиске.
Примери:
У свитање,
у појати
ниској...
(Сергеј
Јесењин,
Песма о
керуши);
...као једно
риђе штене
њено.
(Сергеј
Јесењин,
Песма о
керуши)
6.
Ономатопеја
Подражавање
гласова и
звукова из
природе
назива се
ономатопеја.
Речи:
бућнути,
крцнути,
пуцкетати,
фијукати-
називају
се
ономатопејским
речима.
Примери:
Дурак
хукну, све
замукну
(Иван
Мажуранић,
Аговање);
Крцну
колач
неколико
пута... (Иван
Мажуранић,
Смрт
Смаил-аге
Ченгића)
7. Метафора
Језичко-стилски
поступак у
ком се
исказује
пренесено
значење по
сличности
назива се
метафора.
Примери:
Ој
Стојане,
јабуко од
злата...
(народна
песма -
Ропство
Јанковић
Стојана);
Тужна
песмо,
мајко
стара...-мисли
се на
Србију
(Оскар
Давичо,
Србија)
Када се
метафора
прошири на
целу једну
слику, или
чак цело
дело,
стилска
фигура се
назива
алегорија.
Присутна
је у
народној
песми
Љубавни
растанак у
коме плави
зумбул и
зелена
када
представљају
заправо
момка и
девојку
који су
растављени.
Примери:
Имао сам
од злата
јабуку, па
ми данас
паде у
Бојану.
(народна
песма
Зидање
Скадра);
Вила
гњездо
тица
ластавица,
вила га је
за девет
година...
(народна
песма)
Два
цвијета у
бостану
расла,
плави
зумбул и
зелена
када...
(народна
песма
"Љубавни
растанак")
8.
Словенска
антитеза
Словенска
антитеза
је стилска
фигура
класична
за српске
народне
песме.
Састоји се
од три
дела:
питања:
Ој пунице,
ђевојачка
мајко,
Или си је
од злата
салила?
Или си је
од сребра
сковала?
Или си је
од сунца
отела?
Или ти је
бог од
срца дао?'
нетачних
одговора:
''Нити сам
је од
злата
салила,
''нити сам
је од
сребра
сковала,
нити сам
је од
сунца
отела'
једног
тачног
одговора:
већ ми је
бог од
срца дао.
(Народна
песма,
Женидба
Милића
барјактара)
9. Иронија
Стилска
фигура у
којој се
речима
даје
супротан
смисао од
оног које
имају као
своје
основно
значење
назива се
иронија
Ако у
призвуку
има и
злобе, или
је иронија
болесно
претерана,
добија се
сарказам.
Пример
(иронија):
Само ти
настави да
се свађаш!
(уствари:
Престани
да се
свађаш!)
Пример
(сарказам):
Ако`ј ум`о
камен
гристи,
мора да се
угојио! (Ј.Ј.
Змај, Три
хајдука )
10.Алегорија
Стилска
фигура у
којој
песник у
завијеној,
скривеној
форми
исказује
своје
мисли и
осећања.
Примери:
"Имао сам
од злата
јабуку пак
ми јутрос
паде у
Бојану те
је жалим,
прежалит
не могу." -
(одломак
из песме
Зидање
Скадра)
Алегорија
представља
говор у
коме се
појмови и
мисли
исказују
друкчије,
а не
ријечима
које их
директно
изражавају,
сликовит
говор,
сликовито
објашњење
појмова и
мисли.
11.Градација
Градација
је стилска
фигура,
песнички
израз у
којој
песник
поступно
ређа слике
по јачини
доживљавања
од
најслабије
до најјаче
или
обрнуто.
12.Анафора
Анафора је
стилска
фигура
која
представља
изношење
спреда,
понављање
истих речи
на почетку
реченице и
реченичних
делова.
Примери: "
Збогом,
житку, мој
прелепи
санче!
Збогом,
зоро,
збогом,
бели
данче!" - из
песме Кад
млигијах
умрети од
Бранка
Радичевића.
13.Епифора
Стилска
фигура
која
представља
понављање
једне или
више речи
на крају
реченице -
супротно
од
анафоре.
14. Симбол
Симбол је
стилска
фигура
којом се
конкретном
предмету
придају
симболична
значења.
Један
симбол
може имати
више
значења.
Примери:
небо -
симбол
мира,
слободе,
бесконачности,
плава боја
...
15.
Метонимија
Метонимија
је стилска
фигура у
којој се
реч
користи у
пренесеном
значењу
(да означи
нешто
друго).
Примери:
Читам
Андрића.
(Читам
Андрићево
дело) , Цела
Србија је
на ногама!
(већина
Срба прати
неки
догађај)
#Post#: 444--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 13, 2020, 8:37 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Мост на
Жепи, Иво
Андрић
У Читанци
прочитај
приповетку
"Мост на
Жепи" Иве
Андрића.
Писац: Иво
Андрић
Књижевни
род: Епика
Књижевна
врста:
Приповетка
Време и
место
радње:
Село Жепа,
крај
истоимене
реке у
Босни,
пред крај
владавине
Османске
империје.
У
приповеци
Мост на
Жепи цела
прича је
писана у
трећем
лицу, а у
епилогу се
приповедач
одмиче од
стајалишта
објективног
приповедача
и прича
нам зашто
и када је
одлучио да
сазна
нешто о
хисторији
моста на
којем се
једном
одморио.
#Post#: 446--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 13, 2020, 8:42 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Служба
речи,
главни
реченични
чланови
ГЛАВНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ
говори ко
нешто
ради или
носи неку
особину
или стање.
​ЈАНА учи.
ЈАНА је
вредна.
ЈАНА је
студент.
ПРЕДИКАТ
говори шта
ради
субјекат,
коју
особину
или стање
носи.
Јана УЧИ.
Јана ЈЕ
ВРЕДНА.
Јана ЈЕ
СТУДЕНТ.
ЗАВИСНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ
говори на
коме или
на чему
предикат
врши неку
радњу, ко
„трпи“
радњу.
Налази се
у
ПРЕДИКАТСКОМ
скупу
речи.
​
Ана једе
ЈАБУКЕ.
Дао сам
АНИ ЦВЕЋЕ.
Пили смо
ВОДЕ и
СОКА.
ПРИЛОШКЕ
ОДРЕДБЕ
припадају
ПРЕДИКАТСКОМ
скупу речи
:
ЗА МЕСТО:
одговара
на питање
ГДЕ се
врши радња
(у школи)
ЗА ВРЕМЕ:
КАДА се
врши радња
(јуче)
ЗА НАЧИН:
КАКО се
радња врши
(лако)
ЗА УЗРОК:
ЗАШТО
(због
галаме)
ЗА
КОЛИЧИНУ:
КОЛИКО
(много)
АТРИБУТ
стоји уз
именицу и
ближе
описује
КАКВО ЈЕ,
ОД ЧЕГА ЈЕ
И ЧИЈЕ ЈЕ
нешто:
Мама је
донела
СОЧНИ
колач ОД
ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА
даје
додатну
информацију
о
поменутом
субјекту:
Никола
Тесла, НАШ
ВЕЛИКИ
НАУЧНИК,
рођен је у
Смиљану.
Ана
Секулић,
ЂАК
ГЕНЕРАЦИЈЕ,
уписала је
гимназију.
СУБЈЕКАТСКИ
СКУП чине:
АТРИБУТ и
АПОЗИЦИЈА.
АТРИБУТ се
може наћи
и у
ОБЈЕКАТСКОМ
скупу
(Једем
СОЧНУ
јабуку),
или у ПО
(Седим у
ТОПЛОЈ
соби)...
ПРЕДИКАТСКИ
СКУП чине:
ОБЈЕКАТ и
ПРИЛОШКЕ
ОДРЕДБЕ
(за место,
време,
начин,
количину,
узрок...)
Обнови
службу
речи и
уради
задатке у
Гугл
Учионици.
#Post#: 562--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 27, 2020, 9:23 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Падежи
МАПА
ПАДЕЖА
HTML https://i.imgur.com/0LoazNf.png
HTML https://i.imgur.com/zCUHKlC.png
#Post#: 564--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
DIR By: Natasa
Date: April 27, 2020, 9:57 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Интерпретативно
препричавање
Текст који
треба да
препричате
прво
морате
пажљиво да
прочитате
неколико
пута. Прво
читање
служи да
се схвати
о чему се
ради у
тексту – да
ли је
новински
чланак,
анегдота,
опис неког
догађаја,
опис радње
филма или
романа и
слично.
Након
детаљног
читања
текста,
покушајте
да
осмислите
главна
питања у
вези са
текстом.
Циљ је да
одговори
на та
питања
буду у
ствари срж
препричавања.
Када
одговарате
на питања
немојте
никако
преписивати
читаве
реченице у
којима се
крије
конкретан
одговор!
*****************************************************
Page 2 of 4
DIR Previous Page
DIR Next Page