DIR Return Create A Forum - Home
---------------------------------------------------------
Online ucionice Vuk Karadzic - Malosiste
HTML https://osvkmalosiste.createaforum.com
---------------------------------------------------------
*****************************************************
DIR Return to: 8-7
*****************************************************
#Post#: 332--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 2, 2020, 7:12 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Глаголски
облици
Драги
моји,
прочитајт&
#1077;
у
граматика&
#1084;а
од 58. до 70.
стране о
глаголски&
#1084;
облицима.
Вежбања
потражите
и
покушајте
да урадите
у радним
свескама.
#Post#: 358--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 6, 2020, 6:47 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Полусложе&
#1085;ице,
скраћениц&
#1077;,
растављањ&
#1077;
речи на
крају реда
СКРАЋЕНИЦ&
#1045;
У српском
језику
постоје
две врсте
скраћениц&
#1072;:
I
Скраћениц&
#1077;
које
настају
скраћивањ&
#1077;м
речи у
читању се
изговарај&
#1091;
потпуно,
као да
нису
скраћене.
И оне се
међусобно
разликују,
а најчешће
се
употребља&
#1074;ају
следеће:
а)
скраћениц&
#1077;
код којих
се
скраћивањ&
#1077;
означава
тачком:
бр.
(број)
(тако
звани)
(женски
род)
уч.
(ученик)
сл. (и
слично)
(вршилац
дужности)
стр.
(страна)
(то јест)
(ове
године)
б)
скраћениц&
#1077;
за мере,
величине,
новчане
јединице
које се
пишу без
тачке:
m (метар)
(грам)
(амерички
долар)
cm
(центимета
р)
(тона)
(евро)
km
(километар
)
(литар)
(јапански
јен)
kg
(килограм)
(децилитар
)
(британска
фунта)
mg (милиграм)
(хектолита
р)
(словеначк
и
толар)
Пошто су
то
међународ&
#1085;е
скраћениц&
#1077;
пишу се
латиницом.
в) Без
тачке се
пишу и
следече
скраћениц&
#1077;:
др (доктор),
гђа
(госпођа),
гђица
(госпођица
).
РАСТАВЉАЊ&
#1045;
РЕЧИ НА
КРАЈУ РЕДА
Реч се
раставља
тамо где
би требало
да буде
граница
слога.
- Не може да
се пренесе
само једно
слово у
следећи
ред – ако
има места
за цртицу,
има и за то
једно
слово.
-
Растављен&
#1080;
делови
речи
морају
имати
најмање по
један слог
у сваком
реду.
-
Једнослож&
#1085;е
речи се не
могу
раставити,
без обзира
на то од
колико
слова се
састоје.
- Ако је на
месту где
се реч
раставља
постојала
полусложе&
#1085;ичка
цртица
(два-три
пута,
аутo-трке,
нон-стоп),
онда се
једна
цртица
пише на
крају а
друга на
почетку
наредног
реда.
#Post#: 360--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 6, 2020, 7:08 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Именске
речи -
именице и
заменице
Именским
речима
заједничк&
#1080;
су род,
број и
падеж.
Граматичк&
#1072;
категориј&
#1072;
рода
заснована
је на
разликова&
#1114;у
полова
бића у
природи.
Иако све
именице
немају
природни,
ипак све
имају
граматичк&
#1080;
род, на
основу
наставака.
Граматичк&
#1072;
категориј&
#1072;
броја
именица
подразуме&
#1074;а
разликова&
#1114;е
јединке
према више
јединки, а
граматичк&
#1072;
категориј&
#1072;
падежа
подразуме&
#1074;а
облик
именске
речи.
Именице
Променљив&
#1077;
речи које
означавај&
#1091;
неко биће,
предмет,
појаву,
појам
уопште,
као скуп
особина.
Подела
именица
1. Према
роду,
именице
могу бити:
1) мушког
(могу се
говорити
удружене
са речју
тај) – брод,
камен,
камион,
лав, мач,
плач, син,
смех,
учитељ;
2) женског
(могу се
говорити
удружене
са речју
та) – баба,
чинија,
мама,
наставниц&
#1072;,
киша,
ливада,
срећа,
суза,
зебра;
3) средњег
(могу се
говорити
удружене
са речју
то) – дрво,
имање,
јагње,
језеро,
море,
прасе,
село,
унуче,
весло.
2. Према
броју,
именице
могу имати
облик:
1) једнине –
балон,
чекић,
кромпир,
оловка,
зграда,
жирафа;
2) множине –
балони,
чекићи,
кромпири,
оловке,
зграде,
жирафе.
3. Према
значењу и
особинама,
именице
могу бити:
1) властите –
означавај&
#1091;
посебна
имена
појединих
живих бића
и
географск&
#1080;х
појмова
(државе,
града,
океана,
мора, реке,
планине и
сл.); пишу се
великим
почетним
словом, на
пример:
Филип,
Јелена,
Камерун,
Париз,
Титикака;
по правилу
имају само
облик
једнине, а
облик
множине
могу имати
када
означавај&
#1091;
више особа
или
појмова са
истим
именом, на
пример: у
насељу
имамо два
Филипа и
три
Јелене;
2)
заједничк&
#1077;
–
означавај&
#1091;
општи
назив за
жива бића,
предмете и
појаве са
заједничк&
#1080;м
особинама;
по правилу
имају
облике и
једнине и
множине;
пишу се
малим
почетним
словом, на
пример:
гуска/гуск
е,
коњ/коњи,
њива/њиве,
прозор/про
зори,
торба/торб
е;
Поједине
заједничк&
#1077;
именице
имају
неправилн&
#1091;
множину,
тј.
суплетивн&
#1091;
(допунску)
множину и
у тим
случајеви&
#1084;а
облик
множине је
збирна
именица,
на пример:
брат –
браћа,
човек –
људи, ћебе –
ћебад,
дете – деца,
господин –
господа;
3) збирне –
означавај&
#1091;
збир бића
или
предмета
исте
врсте, тј.
скуп у
неодређен&
#1086;м
или
неогранич&
#1077;ном
броју, на
пример:
цвеће,
грање,
јагњад,
камење,
лишће,
прстење,
пруће,
шибље,
телад,
трње,
унучад,
жбуње;
4) градивне –
истим
својим
обликом
означавај&
#1091;
и малу и
велику
количину
неке
материје,
па немају
облик
множине,
на пример:
бензин,
иње, маст,
мед, млеко,
ракија,
снег,
сребро,
шећер,
угаљ, вино,
земља;
када
означавај&
#1091;
више врста
неке
материје,
могу имати
множину,
на пример:
црна и
бела
брашна,
бели и
жути
шећери;
5)
апстрактн&
#1077;
или
мисаоне –
означавај&
#1091;
имена
нематериј&
#1072;лних,
неопипљив&
#1080;х
појмова,
нешто што
се само
осећа или
замишља,
на пример:
идеја,
лепота,
љубав,
младост,
радост,
срећа,
туга.
4. Према
грађењу,
именице
могу бити:
1)
неизведен&
#1077;
или
коренске –
нису
изведене
од других
речи, на
пример:
брат, прст,
пут;
2) изведене –
то су речи
које су
постале од
коренских
именица,
придева и
глагола
додавањем
наставака
за грађење
речи
(суфикса),
на пример:
цветић,
доброта,
певање;
3) сложене –
постале су
од двеју
речи, на
пример:
бабарога,
шампита,
виноград,
висибаба;
4)
полусложе&
#1085;е
– то су
именице
које нису
потпуно
срасле у
једну реч
иако
означавај&
#1091;
један
појам;
пишу се са
цртицом
између
саставних
делова, на
пример:
ауто-механ
ичар,
авио-компа
нија,
мини-марке
т,
радио-стан
ица;
5)
глаголске
– настају
од глагола
и
означавај&
#1091;
радњу,
стање или
збивање,
на пример:
гледање,
играње,
патња,
разочарањ&
#1077;,
севање,
свитање;
6) бројне – по
значењу су
бројеви, а
по облику
и промени
именице;
њима се
означава
тачан број
мушких
особа
(двојица,
четворица,
деветориц&
#1072;),
број особа
у збиру
(петорка,
седморка,
једанаест&
#1086;рка),
називи
оцена
(тројка,
петица,
десетка),
делови
целине
(трећина,
четвртина,
деветина);
у бројне
именице
спадају и
стотина,
хиљада,
милион и
милијарда,
који врше
функцију
основних
бројева.
Заменице
Врста речи
чија је
главна
служба у
језику
упућивање
на лица,
ствари и
особине,
односно на
речи које
те појмове
означавај&
#1091;.
Према
служби у
реченици
(тј. према
томе да ли
замењују
именице
или
придеве),
све
заменице
се деле на
именичке и
на
придевске.
1. Именичке
заменице
су
самосталн&
#1077;:
А) личне
заменице:
ја, ти, он,
она, оно, ми,
ви, они, оне,
она и
лична
заменица
сваког
лица себе
или се;
Б) упитне
заменице
за лица и
ствари: ко
и шта;
В)
неодређен&
#1077;:
неко и
нешто;
Г) одричне:
нико и
ништа;
Д) опште:
свако и
свашта.
2.
Придевске
заменице у
реченици
имају
службу
придева,
употребља&
#1074;ају
се уз
самосталн&
#1077;
речи које
одређују.
Имају
облике сва
три рода,
облике
једнине и
множине,
зависно од
именица уз
које
стоје.
Деле се на:
А)
присвојне
или
посесивне
заменице:
мој, моја,
моје, моји,
моје, моја;
твој,
његов, њен,
наш, ваш,
њихов,
свој.
Б) показне
или
демонстра&
#1090;ивне
заменице:
овај, онај,
тај,
овакав,
оволики,
онолики,
толики.
В)
односно-уп
итне
заменице:
који, чији,
какав,
колики…
Г)
неодређен&
#1077;:
неки,
некакав,
нечији,
неколик…
Д) одричне:
никоји,
никакав,
ничији…
Ђ) опште
или
одређене
заменице:
сваки,
који год,
ма који,
свакакав,
какав год…
#Post#: 362--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 6, 2020, 7:11 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Придеви и
бројеви
Придеви
Несамоста&
#1083;не
одредбене
речи које
се
стављају
уз именице
да означе
особине
бића,
предмета и
појава.
Подела
придева по
значењу:
1. Описни
или
квалитати&
#1074;ни
придеви
означавај&
#1091;
особине
појмова уз
чија имена
стоје
(плав,
црвен, нов,
висок,
добар,
храбар,
ружан…)
2.
присвојни
или
посесивни
придеви
означавај&
#1091;
припадање
(очев,
мајчин,
Марков,
човечији,
школски…)
3. Градивни
придеви
означавај&
#1091;
састав, од
чега је
појам уз
чије име
стоје (
златан,
пешчани,
стаклен,
оловни,
свилен,
земљан…)
4. Придеви
временско&
#1075;
односа
означавај&
#1091;
време на
које се
односи
појам
означен
именицом
уз коју
придев
стоји
(данашњи,
вечерњи,
ондашњи,
летошњи,
прошлогод&
#1080;шњи…)
5. Придеви
просторно&
#1075;
односа
означавај&
#1091;
на које се
место
односи
појам
означен
именицом
уз коју
придев
стоји
(доњи,
горњи,
тамошњи,
десни,
овдашњи…)
6. Придеви
других
односа
(сточни,
житни,
здравстве&
#1085;и…)
Придеви
добијају
ознаке
рода,
броја и
падежа од
именица уз
које
стоје.
Сваки
придев има
облике за
три рода,
за два
броја и
облике за
означавањ&
#1077;
падежа.
Уз ове
особине
падежи још
имају и
две
специфичн&
#1077;
особине:
вид и
компараци&
#1112;у.
Придевски
вид
заснива се
на
разликова&
#1114;у
неодређен&
#1086;сти,
односно
непознато&
#1089;ти
(краћи
облик, нпр.
леп) и
одређенос&
#1090;и,
односно
познатост&
#1080;
(дужи
облик, нпр.
лепи)
појма уз
чије име
придев
стоји.
Поређење
придева
или
компараци&
#1112;а
је промена
описних
придева
заснована
на степену
заступљен&
#1086;сти
особине
која се
придевом
означава.
Систем
облика
поређења
састоји се
од:
1. позитива –
особина је
присутна:
храбар
2.
компарати&
#1074;а
– особина
је
заступљен&
#1080;ја:
храбрији
(на основу
придева
додају се
наставци
–иј-, -ј-, -ш-,
новији,
сланији,
млађи,
живљи,
јачи, дужи,
лакши,
лепши,
мекши)
3.
суперлати&
#1074;а
– особина
је
најзаступ&
#1113;енија:
најхрабри&
#1112;и
(префикс
нај-
додаје се
на
компарати&
#1074;).
Бројеви
Несамоста&
#1083;не
речи које
означавај&
#1091;
колико има
онога што
значи
именица уз
коју своје
или у
којем се
реду међу
другим
појмовима
налази тај
појам.
Деле се на:
1. Основне,
просте,
главне или
кардиналн&
#1077;
бројеве –
означавај&
#1091;
колико има
појединач&
#1085;о
узетих
појмова
означених
именицом
уз коју
стоје
(један,
два,три,
педесет
шест…)
2. Збирни
бројеви
означавај&
#1091;
тачан број
појмова
који су
означени
именицама
са
значењем
младог
бића уз
које
стоје,
односно
тачан број
бића
различито&
#1075;
рода
(двоје,
троје,
шесторо,
двеста
педесет
осморо…)
3. Редни
јбројеви
означавај&
#1091;
у коме се
реду
налази
појам
означен
именицом
уз коју
стоје
(први, пети,
двеста
шездесет
први…)
4. Бројне
именице на
–ица
означавај&
#1091;
тачан број
мушких
лица (
двојица,
тројица,
петорица…)
#Post#: 364--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 6, 2020, 7:15 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Системати&
#1079;ација
непроменљ&
#1080;вих
врста речи
Непроменљ&
#1080;ве
врсте речи
су:
1. прилози,
2. предлози,
3. везници,
4. речце,
5. узвици.
Прилози
То су речи
које
најчешће
стоје уз
глаголе и
одређују
време,
место и
начин
вршења
радње.
Према
значењу,
деле се на
прилоге
за:
1) место
(добија се
на питање
ГДЕ?): близу,
далеко,
десно,
доле, горе,
напред,
онде, овде,
позади,
свугде,
тамо;
2) време
(добија се
на питање
КАДА?):
често,
данас,
јуче,
летос,
некад,
ноћу,
одмах, пре,
сада, тада,
ујутро,
увек,
вечерас,
зими;
3) начин
(добија се
на питање
КАКО?): брзо,
лако, лепо,
некако,
неприметн&
#1086;,
овако,
пажљиво,
сложно,
споро,
тако,
успешно;
4) количину
(добија се
на питање
КОЛИКО?):
доста,
довољно,
још, мало,
много,
неколико,
нимало,
онолико,
помало,
пуно,
сасвим,
веома,
врло;
5) узрок
(добија се
на питање
ЗАШТО?):
отуда,
стога,
зато.
Прилози
могу да
стоје и уз
придеве и
уз друге
прилоге и
тада их
ближе
одређују.
Они тада
одређују
степен
особине
која се
придевима
и
прилозима
означава,
на пример:
потпуно
јасан,
сувише
досадан,
веома
брзо, врло
рано.
Поред
тога,
прилози за
количину
могу
стајати уз
именицу
или
именичку
заменицу.
Неодређен&
#1072;
(неодброја
на)
количина
се, много
чешће него
придевима,
исказује
прилозима
за
количину
уз које
стоји
именица
или
именичка
заменица у
генитиву,
на пример:
доста
људи,
много
књига,
неколико
јабука,
превише
свега.
Сложени
прилози,
који
углавном
настају
спајањем
предлога
са неком
другом
врстом
речи, пишу
се
спојено:
догодине,
доскора,
малопре,
наовамо,
навелико,
низбрдо,
предвече,
укратко,
зачудо.
Удвојени
прилози се
пишу са
цртицом:
горе-доле,
кад-тад,
како-тако,
колико-тол
ико,
лево-десно
,
напред-наз
ад,
овде-онде,
збрда-здол
а.
Предлози
То су речи
које
изражавај&
#1091;
однос
између
бића,
ствари и
појава и
утичу на
падеж речи
уз коју
стоје.
Стоје
испред
именица и
личних
заменица
које се
налазе у
одређеном
падежу и
служе за
означавањ&
#1077;
њиховог
односа
према
другим
речима у
реченици.
Према
односу
који
показују,
предлози
могу бити
за:
1) место:
испод,
испред,
иза,
између,
изнад, на,
насред,
поред,
пред,
повише,
преко, у, уз;
2) време: до,
од, по,
после, пре,
у, уочи;
3) друштво:
са;
4) узрок: из,
услед,
због;
5) сврху,
намеру,
циљ: ради.
Често се
прави
грешка
приликом
употребе
предлога
ради и
због.
Предлог
ради
означава
сврху,
намеру или
циљ радње
(отпутовал
и
су ради
одмора),
док
предлог
због
означава
узрок који
је изазвао
неку
последицу
(закаснио
је због
гужве).
Везници
То су речи
које служе
за
означавањ&
#1077;
везе међу
реченицам&
#1072;,
као и међу
реченични&
#1084;
деловима.
Могу бити:
1) прави: а,
ако, али,
чим, да, док,
и, или, јер,
па, те;
2) неправи
(функциони
шу
и као
прилози):
дакле,
када, како,
пошто,
само, већ,
зато.
Према
врсти
реченица
које
повезују,
везници
могу бити:
1)
независни
или
напоредни
– спајају
напоредне
реченице,
а према
значењу
деле се на:
а)
саставне:
и, ни, нити,
па, те;
б)
раставне:
или,
односно;
ц)
супротне:
а, али, него,
већ;
д)
закључне:
дакле,
стога,
зато;
2) зависни –
спајају
зависну
реченицу
са
главном:
ако, да, док,
иако, јер,
како, који,
мада,
пошто,
премда.
Речце
(партикуле
)
То су речи
којима се
означава
истицање
супротнос&
#1090;и,
изузимање
или лични
став
говорног
лица према
ономе што
се износи
реченицом.
Речце су
обликом
прилози
или
везници,
али, за
разлику од
њих, оне
нису
одредбе
глагола
или везе
међу
речима.
Најчешће
се
одвајају
зарезом, а
могу се
односити
на целу
реченицу
или на
неки њен
део. Према
функцији,
речце могу
бити:
1) потврдне:
да;
2) одричне:
не;
3) упитне: да
ли, ли, зар;
4)
императив&
#1085;е:
нека;
5) узвичне:
ала;
6) закључне:
дакле;
7) искључне:
једино,
осим, само;
8)
поредбене:
као;
9) показне:
ено, ето,
ево;
10) за
истицање
личног
става:
дакако,
сигурно,
уистину,
ваљда,
вероватно,
зацело,
заиста;
11) за
посебно
истицање:
бар, баш,
управо;
12) за
истицање
супротнос&
#1090;и:
чак,
међутим,
напротив,
пак,
штавише.
У речце се
убрајају
и: иначе,
такође,
тек,
уосталом.
Узвици
То су
поједини
гласови
или
скупови
гласова
којима се
на посебан
начин
изражава
неко лично
осећање
или
расположе&
#1114;е
(изненађењ
е,
радост,
туга, бол,
чуђење,
незадовољ&
#1089;тво
и сл.), или се
подржавај&
#1091;
звукови из
природе.
За њих не
важе
правила
акцентова&
#1114;а,
могу
садржати
необичну
комбинаци&
#1112;у
гласова и
сами имају
вредност
целе
раченице.
Узвици се
могу
поделити
на три
групе:
1) узвици
који
изражавај&
#1091;
осећања: а,
ах, аха,
авај, е, ех,
их, ију, јао,
јој, ха-ха,
хм, о, ох, охо,
опа, вау, уф,
ух, упс;
2) узвици за
дозивање,
скретање
пажње или
подстицањ&
#1077;:
ало, еј, гле,
хеј, иш,
хо-рук,
мац-мац-мац
;,
ој, пи-пи-пи,
пст, шиц;
3)
ономатопе&
#1112;е:
ав-ав, бућ,
бум, дум,
фију,
кукурику,
мјау, мљац,
пљус,
шкљоц,
трас, зврр.
Поновљени
узвици
одвајају
се цртицом
(ех-ех,
јао-јао,
ха-ха-ха).
Када су
узвици
наглашени
и паузом
издвојени
од осталих
делова
реченице,
иза њих се
пише
зарез.
Када узвик
стоји сам,
иза њега
се пише
узвичник.
#Post#: 442--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 13, 2020, 8:31 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Системати&
#1079;ација
стилских
фигура
Стилске
фигуре су
речи и
изрази
којима
приповеда&
#1095;и
и песници
обогаћују
књижевно
дело,
дајући
нова, шира
и
пренесена
значења.
1.
Хипербола
Претерано
увеличава&
#1114;е
ради
постизања
већег
ефекта у
књижевнос&
#1090;и,
назива се
хипербола.
Врло често
се
примењује
у народној
књижевнос&
#1090;и,
у изразима
попут
"крвца до
кољена".
Примери:
Сузама је
замутила
море, а
јауком
уставила
шајке.
(народна
песма);
Кад је
виђех ђе
се смије
млада,
свијет ми
се око
главе врти
(Његош,
Горски
вијенац)
2. Контраст
(антитеза)
Стилски
поступак у
ком се
нешто
пореди по
супротнос&
#1090;и
назива се
контраст.
Његовом
применом,
супротне
појаве су
јаче
изражене.
Примери:
Тресла се
гора -
родио се
миш.
(народна
изрека);
На језику
мед, а на
срцу јед
(народна
изрека)
Контраст
или
антитеза
је стилска
фигура код
које се
појаве и
предмети
доводе у
везу
помоћу
супротних
особина и
појединос&
#1090;и
и тиме
паралелно
постављен&
#1077;
супротнос&
#1090;и
у антитези
узајамно
појачавај&
#1091;
значење и
једног и
другог
појма.
3.
Персонифи&
#1082;ација
Персонифи&
#1082;ација
је добила
име од
латинске
речи
персона
што значи
особа, па
би се на
српски
могла
превести
као
поособљав&
#1072;ње.
Персонифи&
#1082;ација
је
изражајан
начин
казивања
којом се
стварима и
појавама
приписују
људске
особине.
Примери:
Мјесец
кара
звијезду
Даницу... (из
народне
песме);
Прогледал&
#1077;
су ми
патике
(разговорн
о)
Дрво је
обукло
ново одело
беле боје
(из
састава);
4. Поређење
(компараци
ја)
Поређење
(компараци
ја)
је
изражајан
начин
казивања
којим се
нешто што
је мање
познато
упоређује
са нечим
познатији&
#1084;.
Поређење
може бити
по
сличности
или
супротнос&
#1090;и.
Примери:
Брз као
стрела.
(народна
изрека);
Вредан као
пчела
(народна
изрека)
5. Епитет
Речи које
казују
најбоља
опажања о
одређеним
предметим&
#1072;
разговора
или писања
и истичу
неке
њихове
особине
називају
се
епитети.
То су
најчешће
описни
придеви
који
појачавај&
#1091;
осећања и
остављају
јаче
утиске.
Примери:
У свитање,
у појати
ниској...
(Сергеј
Јесењин,
Песма о
керуши);
...као једно
риђе штене
њено.
(Сергеј
Јесењин,
Песма о
керуши)
6.
Ономатопе&
#1112;а
Подражава&
#1114;е
гласова и
звукова из
природе
назива се
ономатопе&
#1112;а.
Речи:
бућнути,
крцнути,
пуцкетати,
фијукати-
називају
се
ономатопе&
#1112;ским
речима.
Примери:
Дурак
хукну, све
замукну
(Иван
Мажуранић,
Аговање);
Крцну
колач
неколико
пута... (Иван
Мажуранић,
Смрт
Смаил-аге
Ченгића)
7. Метафора
Језичко-ст
илски
поступак у
ком се
исказује
пренесено
значење по
сличности
назива се
метафора.
Примери:
Ој
Стојане,
јабуко од
злата...
(народна
песма -
Ропство
Јанковић
Стојана);
Тужна
песмо,
мајко
стара...-мис

83;и
се на
Србију
(Оскар
Давичо,
Србија)
Када се
метафора
прошири на
целу једну
слику, или
чак цело
дело,
стилска
фигура се
назива
алегорија.
Присутна
је у
народној
песми
Љубавни
растанак у
коме плави
зумбул и
зелена
када
представљ&
#1072;ју
заправо
момка и
девојку
који су
растављен&
#1080;.
Примери:
Имао сам
од злата
јабуку, па
ми данас
паде у
Бојану.
(народна
песма
Зидање
Скадра);
Вила
гњездо
тица
ластавица,
вила га је
за девет
година...
(народна
песма)
Два
цвијета у
бостану
расла,
плави
зумбул и
зелена
када...
(народна
песма
"Љубавни
растанак")
8.
Словенска
антитеза
Словенска
антитеза
је стилска
фигура
класична
за српске
народне
песме.
Састоји се
од три
дела:
питања:
Ој пунице,
ђевојачка
мајко,
Или си је
од злата
салила?
Или си је
од сребра
сковала?
Или си је
од сунца
отела?
Или ти је
бог од
срца дао?'
нетачних
одговора:
''Нити сам
је од
злата
салила,
''нити сам
је од
сребра
сковала,
нити сам
је од
сунца
отела'
једног
тачног
одговора:
већ ми је
бог од
срца дао.
(Народна
песма,
Женидба
Милића
барјактар&
#1072;)
9. Иронија
Стилска
фигура у
којој се
речима
даје
супротан
смисао од
оног које
имају као
своје
основно
значење
назива се
иронија
Ако у
призвуку
има и
злобе, или
је иронија
болесно
претерана,
добија се
сарказам.
Пример
(иронија):
Само ти
настави да
се свађаш!
(уствари:
Престани
да се
свађаш!)
Пример
(сарказам):
Ако`ј ум`о
камен
гристи,
мора да се
угојио! (Ј.Ј.
Змај, Три
хајдука )
10.Алегоријk
2;
Стилска
фигура у
којој
песник у
завијеној,
скривеној
форми
исказује
своје
мисли и
осећања.
Примери:
"Имао сам
од злата
јабуку пак
ми јутрос
паде у
Бојану те
је жалим,
прежалит
не могу." -
(одломак
из песме
Зидање
Скадра)
Алегорија
представљ&
#1072;
говор у
коме се
појмови и
мисли
исказују
друкчије,
а не
ријечима
које их
директно
изражавај&
#1091;,
сликовит
говор,
сликовито
објашњење
појмова и
мисли.
11.Градацијk
2;
Градација
је стилска
фигура,
песнички
израз у
којој
песник
поступно
ређа слике
по јачини
доживљава&
#1114;а
од
најслабиј&
#1077;
до најјаче
или
обрнуто.
12.Анафора
Анафора је
стилска
фигура
која
представљ&
#1072;
изношење
спреда,
понављање
истих речи
на почетку
реченице и
реченични&
#1093;
делова.
Примери: "
Збогом,
житку, мој
прелепи
санче!
Збогом,
зоро,
збогом,
бели
данче!" - из
песме Кад
млигијах
умрети од
Бранка
Радичевић&
#1072;.
13.Епифора
Стилска
фигура
која
представљ&
#1072;
понављање
једне или
више речи
на крају
реченице -
супротно
од
анафоре.
14. Симбол
Симбол је
стилска
фигура
којом се
конкретно&
#1084;
предмету
придају
симболичн&
#1072;
значења.
Један
симбол
може имати
више
значења.
Примери:
небо -
симбол
мира,
слободе,
бесконачн&
#1086;сти,
плава боја
...
15.
Метонимиј&
#1072;
Метонимиј&
#1072;
је стилска
фигура у
којој се
реч
користи у
пренесено&
#1084;
значењу
(да означи
нешто
друго).
Примери:
Читам
Андрића.
(Читам
Андрићево
дело) , Цела
Србија је
на ногама!
(већина
Срба прати
неки
догађај)
#Post#: 444--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 13, 2020, 8:37 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Мост на
Жепи, Иво
Андрић
У Читанци
прочитај
приповетк&
#1091;
"Мост на
Жепи" Иве
Андрића.
Писац: Иво
Андрић
Књижевни
род: Епика
Књижевна
врста:
Приповетк&
#1072;
Време и
место
радње:
Село Жепа,
крај
истоимене
реке у
Босни,
пред крај
владавине
Османске
империје.
У
приповеци
Мост на
Жепи цела
прича је
писана у
трећем
лицу, а у
епилогу се
приповеда&
#1095;
одмиче од
стајалишт&
#1072;
објективн&
#1086;г
приповеда&
#1095;а
и прича
нам зашто
и када је
одлучио да
сазна
нешто о
хисторији
моста на
којем се
једном
одморио.
#Post#: 446--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 13, 2020, 8:42 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Служба
речи,
главни
реченични
чланови
ГЛАВНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ
говори ко
нешто
ради или
носи неку
особину
или стање.
​ЈАНА учи.
ЈАНА је
вредна.
ЈАНА је
студент.
ПРЕДИКАТ
говори шта
ради
субјекат,
коју
особину
или стање
носи.
Јана УЧИ.
Јана ЈЕ
ВРЕДНА.
Јана ЈЕ
СТУДЕНТ.
ЗАВИСНИ
РЕЧЕНИЧНИ
ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ
говори на
коме или
на чему
предикат
врши неку
радњу, ко
„трпи“
радњу.
Налази се
у
ПРЕДИКАТС&
#1050;ОМ
скупу
речи.
​
Ана једе
ЈАБУКЕ.
Дао сам
АНИ ЦВЕЋЕ.
Пили смо
ВОДЕ и
СОКА.
ПРИЛОШКЕ
ОДРЕДБЕ
припадају
ПРЕДИКАТС&
#1050;ОМ
скупу речи
:
ЗА МЕСТО:
одговара
на питање
ГДЕ се
врши радња
(у школи)
ЗА ВРЕМЕ:
КАДА се
врши радња
(јуче)
ЗА НАЧИН:
КАКО се
радња врши
(лако)
ЗА УЗРОК:
ЗАШТО
(због
галаме)
ЗА
КОЛИЧИНУ:
КОЛИКО
(много)
АТРИБУТ
стоји уз
именицу и
ближе
описује
КАКВО ЈЕ,
ОД ЧЕГА ЈЕ
И ЧИЈЕ ЈЕ
нешто:
Мама је
донела
СОЧНИ
колач ОД
ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА
даје
додатну
информаци&
#1112;у
о
поменутом
субјекту:
Никола
Тесла, НАШ
ВЕЛИКИ
НАУЧНИК,
рођен је у
Смиљану.
Ана
Секулић,
ЂАК
ГЕНЕРАЦИЈ&
#1045;,
уписала је
гимназију.
СУБЈЕКАТС&
#1050;И
СКУП чине:
АТРИБУТ и
АПОЗИЦИЈА.
АТРИБУТ се
може наћи
и у
ОБЈЕКАТСК&
#1054;М
скупу
(Једем
СОЧНУ
јабуку),
или у ПО
(Седим у
ТОПЛОЈ
соби)...
ПРЕДИКАТС&
#1050;И
СКУП чине:
ОБЈЕКАТ и
ПРИЛОШКЕ
ОДРЕДБЕ
(за место,
време,
начин,
количину,
узрок...)
Обнови
службу
речи и
уради
задатке у
Гугл
Учионици.
#Post#: 562--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 27, 2020, 9:23 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Падежи
МАПА
ПАДЕЖА
HTML https://i.imgur.com/0LoazNf.png
HTML https://i.imgur.com/zCUHKlC.png
#Post#: 564--------------------------------------------------
Re: Srpski jezik
By: Natasa Date: April 27, 2020, 9:57 am
---------------------------------------------------------
Наставна
јединица:
Интерпрет&
#1072;тивно
препричав&
#1072;ње
Текст који
треба да
препричат&
#1077;
прво
морате
пажљиво да
прочитате
неколико
пута. Прво
читање
служи да
се схвати
о чему се
ради у
тексту – да
ли је
новински
чланак,
анегдота,
опис неког
догађаја,
опис радње
филма или
романа и
слично.
Након
детаљног
читања
текста,
покушајте
да
осмислите
главна
питања у
вези са
текстом.
Циљ је да
одговори
на та
питања
буду у
ствари срж
препричав&
#1072;ња.
Када
одговарат&
#1077;
на питања
немојте
никако
преписива&
#1090;и
читаве
реченице у
којима се
крије
конкретан
одговор!
*****************************************************
DIR Next Page