URI:
   DIR Return Create A Forum - Home
       ---------------------------------------------------------
       Online ucionice Vuk Karadzic -Doljevac
  HTML https://osvkdoljevac.createaforum.com
       ---------------------------------------------------------
       *****************************************************
   DIR Return to: 6-3
       *****************************************************
       #Post#: 72--------------------------------------------------
       Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: March 18, 2020, 8:42 am
       ---------------------------------------------------------
       Pozdrav đaci,
       biologijanastavadomaci@gmail.com
       sa ovog email-a vam šaljem nastavni materijal i na istom mi
       šaljete domaći.
  HTML https://www.youtube.com/watch?v=u6snxyz3ktY
       ŠIFRA-  fjgo2dr
       #Post#: 218--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: March 20, 2020, 10:08 am
       ---------------------------------------------------------
       Живот у
       екосистему
       20.03.2020.
       1.
       животна
       средина и
       како се
       дели?
       2.
       екосистем,који
       је живи а
       који
       неживи део
       екосистема?
       3.
       популација,
       које су
       основне
       карактеристике
       популаије?
       4.
       чланове
       ланца
       исхране и
       којим
       односима
       су они
       повезани?
       5.
       приказује
       трофичком
       пирамидом?
       6.
       може бити
       распоред
       јединки у
       популацији?
       7.
       еколошки
       фактори и
       како су
       они
       подељени?
       8.
       односе
       акције,
       коакције и
       реакције?
       9.
       заједничке
       карактеристике
       еколошких
       фактора?
       10.
       позитиван,а
       који
       негативан
       утицај
       човека на
       природу?
       11.
       рециклажа
       и шта се
       све може
       рециклирати?
       Ово су
       основне
       ствари из
       лекција(
       Живот у
       екосистему,
       Популација,Еколошки
       фактори,Антропогени
       фактор),
       прочитајте
       лекције и
       НАУЧИТЕ
       ОДГОВОРЕ
       НА ОВА
       ПИТАЊА
       #Post#: 382--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: March 25, 2020, 6:28 am
       ---------------------------------------------------------
       25.03.2020.
       Организација
       биоценозе
       На
       данашњем
       часу смо
       говорили о
       организацији
       биоценозе
       и обновили
       претходне
       лекције
       Животну
       средину и
       њене
       делове (112
       стр.) и
       Биоценозу
       (116 стр.).
       У свесци
       одговорите
       на
       постављена
       питања и
       научите
       одговоре.
       Лексије из
       књиге
       поново
       прочитајте
       и
       запамтите
       оно што је
       најважније.
       1.
       животна
       средина и
       како је
       можемо
       поделити?
       2.
       који
       делови
       чине један
       екосистем?
       3.
       просторну
       организацију
       једне
       биоценозе?
       4.
       спратовност
       може бита?
       5.
       временску
       организацију
       једне
       биоценозе?
       6.
       еколошка
       ниша
       (наведи
       неке
       примере
       еколошких
       ниша)?
       7.
       појам
       аспект (
       наведи
       неки
       пример за
       аспект)?
       8.
       адаптације
       (наведи
       неки
       пример за
       адаптацију)?
       9.
       животну
       форму
       врсте
       (наведи
       неки
       пример
       животне
       форме код
       неких
       организама)?
       10.
       опиши
       животну
       форму неке
       биљне или
       животињске
       врсте?
       Потрудите
       се да
       опишете
       што већи
       број
       адаптација
       за ту
       врсту. Као
       помоћ у
       раду
       можете
       користити
       интернет и
       неке
       енциклопедије
       које имате
       код куће,
       књигу.Није
       довољно да
       само
       опшете
       адаптацију
       (на пример:
       кртица има
       велике
       канџе на
       предњим
       ногама)
       већ и да је
       објасните,узимајући
       у обзир
       место где
       живи и
       начин
       живота
       који води
       (велике
       канџе
       кртици
       помажу да
       копа
       подземне
       тунеле).
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље на
       мејл biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Поздрав
       #Post#: 596--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: April 1, 2020, 5:10 am
       ---------------------------------------------------------
       01.04.2020.
       НАСЛЕДНИ
       МАТЕРИЈАЛ
       На
       данашњем
       чљсу смо
       говорили о
       Наследном
       материјалу
       (150 стр.).
       Нешто нам
       је било
       познато.
       Подсетили
       смо се
       гена, и
       научне
       дисциплине
       која
       проучава
       гене. То је
       генетика.
       Такође
       знамо који
       типови
       размножавања
       постоје и
       које је
       размножавање
       боље.
       Рекли смо
       да је
       полно боље
       јер
       потомци
       наслеђују
       особине
       оба
       родитеља.
       Када смо
       причали о
       размножавању
       биљака
       такође смо
       рекли да
       се
       размножавају
       полно и
       бесполно.
       Код полног
       опрашивање
       и
       оплођење,
       а за
       бесполно
       смо рекли
       да је то
       вегетативно
       размножавање.
       Увек
       постоје
       разлике
       међу нама,
       па чак
       између
       браће и
       сестре. То
       је зато
       што имамо
       јединствену
       комбинацију
       гена. Скуп
       свих гена,
       тј. Та
       комбинација
       гена
       означава
       се као
       ГЕНОТИП.
       Али рекли
       смо да на
       неке наше
       особине
       утиче
       спољашна
       средина.
       Све
       особине
       неког
       организма
       под
       одређеним
       условима
       средине
       чине
       ФЕНОТИП.
       Разноврдност
       између
       јединке је
       веома
       значајна
       (то је реч о
       ВАРИЈАБИЛНОСТИ).
       У свесци
       препишите
       назив
       лекције и
       одговорите
       на
       постављена
       питања.
       Прочитајте
       лекцију (150
       стр.) и
       научите
       одговоре
       на ова
       питањ, то
       су
       најважнији
       делови
       лекције
       Наследни
       материјал.
       1.   Шта су
       гени и
       која је
       њихова
       улога?
       2.   Где се код
       бактерија,а
       где код
       ћелија
       других
       организама
       налази
       генетички
       материјал?
       3.   Како се
       зове наука
       која
       изучава
       гене?
       4.   Која је
       разлика
       између
       просте
       ћелијске
       деобе и
       деобе код
       вишећелијских
       организама?
       5. Које су
       разлике
       између
       телесне и
       полне
       ћелије?
       6. Нацртај и
       објасни
       шему деобе
       телесних
       ћелија и
       одговарајућу
       количину
       ДНК у њима.
       7. Нацртај и
       објасни
       шему деобе
       телесних
       ћелија и
       настанак
       полних
       ћелија и
       одговарајућу
       количину
       ДНК у њима.
       8. Нацртај и
       објасни
       шему
       спајања
       полних
       ћелија и
       настанак
       зигота, са
       одговарајућом
       количином
       ДНК у
       ћелијама.
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 05.04.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 746--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: April 8, 2020, 5:41 am
       ---------------------------------------------------------
       08.04.2020.
       ПРИРОДНА
       И ВЕШТАЧКА
       СЕЛЕКЦИЈА
       На
       данашњем
       ТВ часу
       говории
       смо о
       Природној
       и
       вештачкој
       селекцији
       (156-167 стр.).
       Земња је
       стара око 4,6
       милијарди
       година.
       Први
       организми
       (облици
       живота)
       појавили
       су се на
       Земњи пре
       око 3,5
       милијарди
       година.
       Први
       организми
       су били
       врло
       једноставни,
       имали су
       само једну
       ћелију.
       Током
       милиона
       година
       живот је
       постајао
       све
       разноврснији
       и
       сложенији,
       прилагођавајући
       се
       променљивим
       условима
       који
       владају на
       Земљи.Промене
       које утичу
       на промену
       карактеристика
       неке врсте
       кроз дужи
       временски
       период
       називамо
       ЕВОЛУТИВНИМ
       ПРОМЕНАМА,
       а читав
       процес
       прилагођавања
       условима
       живота из
       генерације
       у
       генерацију
       назива се
       ЕВОЛУЦИЈА.
       Услов да
       би се
       еволуција
       дешавала
       јесте
       варијабилност,тј.
       присуство
       различитости
       између
       јединки.
       Чарлс
       Дарвин је
       био један
       од
       највећих
       научника
       на свету
       који се
       бавио
       еволуцијом
       и који је
       доказао да
       врста може
       временом
       да се мења
       прилагођавајући
       се
       условима
       средине (
       Дарвинове
       зебе на
       Галапагоским
       острвима).
       ЕВОЛУЦИЈА
       СЕ НИКАД
       НЕ
       ПРЕКИДА-ОДВИЈА
       СЕ У
       СВАКОМ
       ТРЕНУТКУ
       СВУДА ОКО
       НАС:
       На
       опстанак
       животиње
       може
       утицати
       много
       ствари,
       као што су
       количина
       хране,
       болест,
       клима итд.
       Ако се
       нешто од
       тих услова
       промени,
       неке
       јединке ће
       моћи да
       опстану и
       преживе и
       пренеће
       своје
       корисне
       гене
       својим
       младунцима
       то се
       назива
       ПРИРОДНА
       СЕЛЕКЦИЈА.
       Када се
       врста мења
       због
       природне
       селекције
       то је
       еволуција
       на делу.
       Процес
       селекције
       је довео
       до великог
       броја
       различитих
       врста које
       данас
       постоје,
       али и
       изумирања
       најслабије
       прилагођених
       врста.
       Људи могу
       да утичу
       на
       еволуцију
       кроз
       одабирање
       или
       ВЕШТАЧКУ
       СЕЛЕКЦИЈУ.
       Људи су ти
       који
       бирају
       родитеље
       следеће
       генерације
       ( пр. биљке
       које дају
       већи
       принос,
       које су
       отпорне на
       болести),
       бирају се
       најкорисније
       одлике.
       Током
       времена
       вештачка
       селекција
       може
       довести до
       појаве
       нових
       облика
       биљака и
       животиња.
       Препишите
       и научите
       овај текст
       и
       одговорите
       на питања
       у свесци.
       1.
       варијабилност
       у једној
       популацији?
       2.
       природна
       селекција
       и како оно
       делује?
       3.
       научну
       теорију је
       поставио
       Чарлс
       Дарвин и
       до каквих
       сазнања је
       дошао?
       4.
       вештачка
       селекција
       и на који
       начин се
       одвија?
       5.
       сличности,
       а које
       разлике
       између
       природне и
       вештачке
       селекције
       (можеш
       направити
       табелу) ?
       6.
       значај
       вештачке
       селекције?
       7.
       један
       пример
       биљке и
       животиње
       која је
       настала
       вештачком
       селекцијом.
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 12.04.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 931--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: April 22, 2020, 4:45 am
       ---------------------------------------------------------
       22.04.2020.
       ПОСТАНАК И
       РАЗВОЈ
       ЖИВОТА НА
       ЗЕМЉИ
       На
       данашњем
       часу
       говорило
       се о
       ПОСТАНАКУ
       И РАЗВОЈУ
       ЖИВОТА НА
       ЗЕМЉИ (172
       стр.).
       Обновили
       смо
       постанак и
       развој
       живота на
       Земљи и
       проширили
       знање о
       настанку
       првих
       организама.
       Већ смо
       научили да
       је Земња
       стара око 4,6
       милијарди
       година.
       Први
       организми
       (облици
       живота)
       појавили
       су се на
       Земњи пре
       око 3,5
       милијарди
       година (
       прве
       ћелије-протоћелије).
       Први
       организми
       су били
       врло
       једноставни,
       имали су
       само једну
       ћелију.
       Пре 2,5
       милијарди
       година је
       дошло до
       појаве
       фотосинтезе
       (појава
       кисеоника,
       хлоропласти,
       митохондрија).
       Током
       милиона
       година
       живот је
       постајао
       све
       разноврснији
       и
       сложенији,
       прилагођавајући
       се
       променљивим
       условима
       који
       владају на
       Земљи.Процес
       прилагођавања
       условима
       живота је
       текао
       преко
       једноћелијских
       организама,
       колонјални
       организми,
       вишећелијске
       алге,
       излазак
       биљака на
       копно.
       Прве биљке
       које су
       населиле
       копно ( пре 850
       милиона
       година) су
       Риније, а
       њене
       адаптације
       су: корен
       (скупља
       воду),
       стабло
       (проводи
       воду), лист
       (повећана
       површина
       за процес
       фотосинтезе),
       епител-епидермис
       (заштитни
       слој).
       Преписати
       и научити
       текст.
       Одговорите
       на питања
       у свесци и
       научите
       одговоре.
       1.Где је
       настао
       први облик
       живота и
       пре колико
       милијарди
       година?
       2. Кад је
       дошло до
       појаве
       фотосинтезе
       и како су
       настале
       митохондрије
       и
       хлоропласти?
       3. Опиши
       процес
       појаве
       вишећелијских
       организама?
       4. Које су
       биле прве
       биљке које
       су
       освојиле
       копно,
       наведи
       новине
       које су се
       појавиле
       код њих и
       омогућиле
       им излалак
       на копно?
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 26.04.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 1042--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: April 29, 2020, 9:11 am
       ---------------------------------------------------------
       29.04.2020. ДРВО
       ЖИВОТА
       На
       данашњем
       ТВ часу
       смо учили
       о ДРВЕТУ
       ЖИВОТА (180
       стр.).
       Обновили
       смо
       научено
       градиво да
       је наша
       планета је
       настала
       пре 4,5
       милијарди
       година а
       живот на
       њој се
       појавио
       пре 3,5
       милијарди
       година.
       Прве
       ћелије с
       убиле
       веома
       сличне
       бактеријама.
       Када
       говоримо о
       дрвету
       живота у
       основи се
       налазе
       преци
       живих
       бића.
       Затим се
       дрво грана
       на 3 велике
       гране. Две
       гране
       обухватају
       једноћелијске
       организме
       у којима
       је
       генетички
       материјал
       расут по
       ћелији (
       праве
       бактерије
       и
       прабактерије)
       и једна
       грана у
       којој су
       сви
       организми
       са
       организованим
       једром
       (еукарије).
       Ова грана
       се дели на
       више грана
       (протисти,
       биљке,
       гљиве и
       животиње).
       Ни на
       једној
       грани
       дрвета
       живота
       нема –
       вируса.
       
       Обавезно
       прочитајте
       лекцију,
       напишите
       је у
       свесци и
       одговорите
       на питања.
       1.
       сличности
       и разлике
       између
       правих
       бактерија
       и
       прабактерија?
       2.
       други
       назив за
       праве
       бактерије?
       3.
       значење
       назива
       еукарија?
       4.
       претставници
       припадају
       еукариотима,
       наведи
       царства
       еукарија?
       5.
       алге
       немају
       своју
       грану на
       дрвету
       живота?
       6.
       разлог
       зашто се
       вируси не
       налазе на
       дрвету
       живота?
       7.
       своје дрво
       живота и у
       њега
       унесите
       основне
       гране и
       врсте које
       су вам
       познате.
       Пример
       имате у
       књизи на 181
       страни. За
       цртање вам
       може
       помоћи и
       интернет.
       Можете
       цртати или
       лепити
       сличице.
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 03.05.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 1141--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: May 6, 2020, 8:57 am
       ---------------------------------------------------------
       06.05.2020. БОЛЕСТИ
       КОЈЕ
       ИЗАЗИВАЈУ
       БАКТЕРИЈЕ
       И ЖИВОТИЊЕ
       На
       данашњем
       часу се
       говорило о
       болестима
       које могу
       бити
       изазване
       деловањем
       бактерија
       и
       животиња.
       У књизи се
       ова
       лекција
       налази на 198
       страни.
       Хигијена
       је веома
       важна у
       свакодневним
       активностима.
       Недовољно
       термички
       обрађена
       храна може
       изазвати
       различита
       обољења и
       да садржи
       бактерије
       (као
       нпр.салмонела).
       Патогени
       организми
       су
       организми
       који
       изазивају
       различите
       болести.
       На
       квалитет
       хране могу
       утицати
       инеке
       гљиве,
       које
       најчешће
       изазивају
       кварење
       намирница.
       Особа која
       може да
       зарази
       друге људе
       је
       клицоноша.
       Болести
       које
       зовемо
       ,,Болестима
       прљавих
       руку“могу
       изазвати
       неки
       вируси,
       животиње и
       протисти
       (пр. дечја
       глиста).
       Заразна
       болест је
       она која
       се преноси
       са човека
       на човека.
       Можемо се
       заразити и
       ларвама
       неких
       животиња.
       То су
       паразити(пр.пантљичара).
       Осим
       хигијене
       руку,
       важна је и
       хигијена
       нажих
       зуба,
       уколико не
       водимо
       рачуна
       долази до
       кварења
       зуба које
       изазивају
       бактерије
       у устима и
       до
       настанка
       каријеса.
       Патогене
       бактерије
       се могу
       пренети
       храном,
       прљавим
       рукама али
       и преко
       ваздуха
       (нпр.болест
       туберкулоза).
       Најчешћи
       путеви
       уласка
       бактерија
       у
       организам
       су уста и
       нос, али
       бактерије
       могу ући и
       кроз
       отвворене
       ране (пр.
       бактерија
       која
       изазива
       тетанус).
       Постоје и
       полно
       преносиве
       болести,
       које се
       могу
       пренети
       незаштићеним
       полним
       односом,
       неке од
       њих су
       сифилис,
       гонореја.
       Важно је
       на време
       се
       обратити
       лекару,
       ако се не
       лече ове
       болести
       моги
       довести до
       стерилитета
       (немогућност
       добијања
       потомства).
       Осим
       паразитских
       животиња,
       неке
       животиње
       могу да
       нам
       пренесу
       болест
       уједом
       (беснило),
       убодом (на
       пр. крпељ
       мође да
       нам
       пренесе
       лајмску
       болест,
       маларични
       комарац –
       маларију,
       мува це-це –
       болест
       спавања....)
       Обавезно
       прочитајте
       лекцију из
       књиге,
       напишите
       текст у
       свесци и
       одговорите
       на питања.
       1.
       како храна
       може бити
       извор
       болести?
       2.
       начини
       преношења
       салмонеле
       и који су
       симптоми
       заразе?
       3.
       патогени,
       који су
       све начини
       преношења
       патогена?
       4.
       можемо
       рећи да је
       клицоноша?
       5.
       организми
       могу
       изазвати
       ,,Болести
       прљавих
       руку“ и
       наведи
       неки
       пример?
       6.
       настаје
       каријес,
       шта га
       изазива?
       7.
       све начине
       патогене
       бактерије
       могу ући у
       организам?
       8.
       начин могу
       пренети
       полне
       болести и
       које су
       најчешће?
       9.
       животиње у
       нашој
       околини
       нам могу
       пренети
       болести?
       10.
       правила за
       спречавање
       болести
       прљавих
       руку,
       болести
       зуба и
       уста и за
       спречавање
       полно
       преносивих
       болести.Правила
       можете
       написати
       или
       нацртати.
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 10.05.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 1238--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: May 13, 2020, 4:00 am
       ---------------------------------------------------------
       13.05.2020.
       БАКТЕРИЈЕ
       И
       АНТИБИОТИЦИ
       На
       данашњем
       ТВ часу
       учили смо
       о
       БАКТЕРИЈАМА
       И
       АНТИБИОТИЦИМА
       (206 стр.).
       Први лек
       против
       бактерија
       открио је
       Александар
       Флеминг.
       Он је
       гајио
       бактерије
       са циљем
       да дође до
       лека. На
       местима на
       којима
       није било
       бактерија
       налазила
       се гљивица
       –
       ПЕНИЦИЛИЈУМ.
       Касније је
       из
       пеницилијума
       изолован
       ПЕНИЦИЛИН
       који се
       користи у
       борби
       против
       бактерија.
       Лекове
       које
       користимо
       у борби
       против
       бактерија
       називамо
       АНТИБИОТИЦИ.
       Антибиотици
       убијају
       бактерије
       или
       спречавају
       њихово
       размножавање.
       Антибиотике
       не треба
       да узимамо
       на своју
       руку, а и не
       треба да
       прекидамо
       са
       терапиом
       ако се
       осећамо
       боље.
       Бактерије
       се брзо
       размножавају
       (деле се на
       сваких 20
       минута) и
       антибиотици
       не могу
       одмах да
       униште све
       бактерије.
       Имамо и
       корисне
       бактерије.
       У цревима
       човека
       живе
       бактерије
       које нам
       помажу у
       варењу
       хране и то
       су
       ПРОБИОТИЦИ.
       Антибиотици
       могу да
       униште и
       ове
       корисне
       бактерије
       тако да је
       са
       коришћењем
       антибиотика
       препоручљиво
       да се
       користе и
       пробиотици.
       Препишите
       и научите
       текст. И
       одговорите
       на питања
       у свесци.
       1.
       заслужан
       за откриће
       антибиотика?
       2.
       делују
       антибиотици?
       3.
       није добро
       прекидати
       терапију
       антибиотицима?
       4.
       пробиотици?
       5.
       улога
       пробиотика?
       Одговоре
       послати до
       краја
       недеље 17.05.2020.
       на мејл
       biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       #Post#: 1333--------------------------------------------------
       Re: Biologija
   DIR By: MilicaPavlovic Biologija
       Date: May 20, 2020, 4:43 am
       ---------------------------------------------------------
       20.05.2020. ПУТЕВИ
       ПРЕНОШЕЊА
       ЗАРАЗНИХ
       БОЛЕСТИ,
       ПОВРЕДЕ И
       ПРВА
       ПОМОЋ.
       На
       данашњем
       ТВ часу
       говорили
       смо о
       Заразним
       болестима
       ,
       преношењу,
       повредама
       и првој
       помоћи
       (214.стр. у
       књизи).
       У случају
       када дође
       до неке
       повреде,
       повређеној
       особи је
       потребно
       пружити
       прву
       помоћ.Прву
       помоћ
       повређеном
       може
       пружити
       свако ко
       је прошо
       основну
       обуку.
       Повређена
       особа може
       и сама
       себи
       пружити
       прву
       помоћ.
       Неопходно
       је да
       познајемо
       ситуације
       у којима
       можемо да
       реагујемо
       јер
       нестручно
       пружена
       помоћ може
       да погорша
       срање
       повређеног.
       Потребно
       је помоћи
       особи која
       има неку
       повреду
       коже,
       сунчаницу
       и топлотни
       удар,
       особи која
       се
       отровала
       неком
       врстом
       хране.
       Неки људи
       могу да
       буду
       осетљиви
       на ујед
       неких
       инсеката(
       пр. пчела,
       кућна
       стеница,
       паук) Код
       њих може
       доћи до
       отежаног
       дисања,
       гушења,
       губитка
       свести. У
       оваквим
       ситуацијама
       неопходно
       је што пре
       потражити
       помоћ
       лекара.
       Неке
       животиње
       су
       преносиоци
       разних
       болести
       (пр.крпељ,
       маларични
       комарац,ујед
       паса итд.)
       Приликом
       повреде
       коже може
       доћи до
       заразе.
       Повређено
       место не
       треба
       дирати
       прљавим
       рукама,
       нити
       испирати.
       Код мањих
       рана
       довољно је
       повређено
       место
       превити
       стерилном
       газом и
       завојем. У
       случају
       већих
       повреда
       неопходно
       је
       потражити
       помоћ
       лекара.
       
       Ппочитати
       лекцију из
       књиге,
       преписати
       и научити
       текст и
       одговорите
       на питања.
       1.
       начин
       можемо
       заштитити
       од уједа и
       убода
       животиња?
       2.
       којих
       животиња
       људи могу
       бити
       осетљиви?
       3.
       поступке
       пружања
       прве
       помоћи код
       убода ових
       животиња?
       4.
       указати
       прву помоћ
       код
       повреда
       коже (рана)
       и кад је
       неопходно
       потражити
       лекарску
       помоћ?
       5.
       разлике
       између
       сунчанице
       и
       топлотног
       удата?
       6.
       пружити
       прву помоћ
       код ових
       стања
       (сунчанице
       и
       топлотног
       удара)
       7.
       може
       загадити
       храна и
       који су
       симптоми
       тровања
       храном?
       Одговоре
       послати до
       четвртка
       (21.05.), како би
       свела
       закључне
       оцене и
       обавестила
       вас о
       истим.
       Домаћи
       послати на
       мејл biologijanastavadomaci@gmail.com.
       Обавезно
       се
       потпишите
       на крају
       домаћег
       задатка.
       Пишите на
       вибер
       групу ако
       је нешто
       нејасно.
       Поздрав
       *****************************************************
       Page 1 of 1