DIR Return Create A Forum - Home
---------------------------------------------------------
Online ucionice Vuk Karadzic -Doljevac
HTML https://osvkdoljevac.createaforum.com
---------------------------------------------------------
*****************************************************
DIR Return to: 7-1
*****************************************************
#Post#: 183--------------------------------------------------
srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: March 19, 2020, 1:30 pm
---------------------------------------------------------
Zdravo svima, osim na viberu, druzićemo se i na ovom
forumu...
Domaći zadatak za sutra (računa se do 20:00) :
1. Odredi vrstu podvučenih reči u rečenici
- NERON JE ODRASTAO KOD NAS, JA SAM GA NAŠAO NA ULICI GLADNOG I
MRŠAVOG. ON HALAPLJIVO JEDE, ZATO JE DEBELJUCA.
2. ZA DOBRIM KONJEM PRAŠINA SE DIŽE
podvučena reč ima službu:
a)subjekat
b)predikat
v)pravi objekat
g)priloška odredba
3. U sledećoj rečenici podvuci priloške odredbe za
mesto
- ISPOD MOSTA SE VIDELO PARČE MODRE DRINE, A POD NJIM JE
GRGOLJILA ZAPENJENA I UKROĆENA ŽEPA
4. Odredi vrstu podvučenih reči
a) PITAO JU JE KAD ĆE DOĆI
b)PITAH JE KADA ĆE DOĆI
Domaci prosledite na nasoj viber grupi za srpski jezik
20.3.2020.
1. Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj je pravi objekat
iskazan sintagmom
a - Gledao sam zanimljiv dokumentarni film.
b Crtani filmovi ne zabavljaju samo decu.
v - Gledali smo šta smo stigli.
g - Filmove vole svi u porodici.
2. Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj je subjekat
iskazan sintagmom
a - Ko rano rani, završi sve poslove na vreme.
b - Ranoranilac završi sve poslove na vreme.
v - Vredan čovek završi sve poslove na vreme.
3. Podvuci sintagme u sledećem tekstu
- Tornado je jak vrtložni vetar. Sačinjavaju ga:
horizontalni vrtlog,levak i drugi vrtlozi.
4. Podvuci sintagme u sledećem tekstu
- Slogovno pismo ne beleži pojedine glasove već
čitave slogove. najstarija slogovna pisma čine poseban
grafički sistem.
5. Odredi vrstu naznačenih sintagmi
- Danas je NEOBIČNO TOPLO.
- Dan je bio IZUZETNO SPARAN.
- Otišli smo na kupanje DOBRO RASPOLOŽENI.
Domaći zadatak za ponedeljak: Pročitati i dobro
proučiti lekciju NAPOREDNI ODNOSI MEĐU
REČENIČNIM ČLANOVIMA U REČENICI a zatim u
školskim sveskama samostalno formirati lekciju sa istim nazivom
243.3. 2020.
za izradu domaćeg zadatka imate vremena do petka
1. Književni rodovi su.......?
2. Da li se lirika javlja kao književni rod i u narodnoj i u
autorskoj (umetničkoj) književnosti?
3. odlike lirske poezije koje sam upamtio prateći TV
ČAS.........
4. Stih je.........
5. Strofa se sastoji od.......?
6. Subjektivnost znači.......?
7. Kako se zovu strofe
a) dva stiha
b) sedam stihova
v) četiri stiha
g) devet stihova
8. rima može biti.....?
9. Kada se u strofi podudaraju prvi i četvrti stih, ta
vrsta rime se zove.....?
10. Pronađi u svojoj čitanci primer za UKRŠTENU RIMU (
primer poslati na viber grupu SRPSKI JEZIK VII/4)
istražujte, podsećajte se, UŽIVAJTE dok istažujete i....
:-*
27.3. 2020.
НЕЗАВИСНЕ
ПРЕДИКАТС&
#1050;Е
РЕЧЕНИЦЕ
добро је
да из
својих
граматика
препишете
ову
лекцију
Данас сте
могли да
научите
да, према
односу
који
постоји
међу њима,
независне
реченице
могу бити:
1. САСТАВНЕ:
радње
двеју
независни&
#1093;
реченица
НАДОВЕЗУЈ&
#1059;
СЕ једна
на другу.
Добро је
да знате
да су
најчешће
повезане
везником
И, али
често ће
се јавити
и без
везника,
са
зарезом.
Битно је
да
размишљат&
#1077;
да ли се
радње
надовезуј&
#1091;
једна на
другу или
можда
стоје у
некој
другој
врсти
односа:
Богдан
је узео
сунђер,
обрисао је
таблу и
вратио
сунђер на
место.
2. СУПРОТНЕ:
радње се "
СУДАРАЈУ",
једном
реченицом
саопштимо
неку
чињеницу а
другом
искажемо
супротнос&
#1090;
од онога
што је
очекивано
на основу
прве
реченице.
ПОЗВАЛА
САМ ГА НА
РОЂЕНДАН,А
ЛИ
ОН НИЈЕ
ДОШАО.
Очекивано
је било да
ће, с
обзиром на
позив, он
доћи,
али----------НИЈЕ
(срам га
било >:()
Најчешћи
везници су
А,АЛИ али
се често
јавља и
везници
МЕЂУТИМ,
НЕГО, ВЕЋ
3. РАСТАВНИ:
овим
реченицам&
#1072;
дате су
две радње
које се
НИКАКО НЕ
МОГУ
ДОГОДИТИ
ИСТОВРЕМЕ&
#1053;О,
догодиће
се ИЛИ
ЈЕДНА ИЛИ
ДРУГА ( ТО BE OR NOT
TO BE!!!)
РАДИЋЕМО
ДОМАЋИ
ЗАДАТАК
ИЛИ ЋЕМО
ИГРАТИ
ФУДБАЛ.
Везник,
типичан за
ову врсту
реченица
је ИЛИ
4. ИСКЉУЧНИ:
Једном од
реченица
обухватим&
#1086;
неку
целину
СВИ СУ МИ
ДОШЛИ НА
РОЂЕНДАН...
а онда
другом
изоставим&
#1086;,
ИСКЉУЧИМО
нешто из
те целине
САМО ОН
НИЈЕ
ДОШАО.
Дакле......СВИ
СУ МИ
ДОШЛИ НА
РОЂЕНДАН,
САМО ОН
НИЈЕ
ДОШАО. Или...
УСОБИ ЈЕ
ВЛАДАО
МРАК, САМО
ЈЕ СВЕЋА
БАЦАЛА
СВЕТЛОСТ У
УГАО СОБЕ.
5. ЗАКЉУЧНИ:
Једном од
реченица
изнесемо
неку
чињеницу а
онда
другом
изнесемо
ЗАКЉУЧАК
на основу
онога што
је
изречено
првом
реченицом:
ГОДИНА ЈЕ
РОДНА БИЛА
(изнели
смо
податак,чи
њеницу)
АМБАРИ ЋЕ
БИТИ ПУНИ
(закључује
мо
на основу
прве
реченице)
ГОДИНА
ЈЕ РОДНА
БИЛА,
АМБАРИ ЋЕ
БИТИ ПУНИ.
Подсећам
вас да,
како то
често бива
у животу, и
овде нису
пресудна
правила и
везници!
РАЗМИШЉАЈ&
#1058;Е,
ТРАЖИТЕ
СМИСАО
ОНОГА ШТО
ЈЕ
ИЗРЕЧЕНО,
не држите
се тако
чврсто
правила
јер онда
пропуштам&
#1086;
СУШТИНУ, а
ОНА ЈЕ
НАЈВАЖНИЈ&
#1040;!
:-*
31.3. 2020.
Мало
обнављање
кроз овај
мали тест! :-*
1.
Комуникат&
#1080;вна
реченица
је................................?
2.Предикатс
;ка
реченица
је.....................................?
3.Колико у
наредном
тексту има
комуникат&
#1080;вних
а колико
предикатс&
#1082;их
реченица?
Пуне две
недеље,
рано
сваког
јутра, мој
рођак
Мурад и ја
изводили
смо коња
из штале.
Јахали
смо. Кад
год би
дошао ред
на мене,
коњ би
прескочио
лозе и
ниско
дрвеће,
збацио ме
са себе и
побегао.
4. Коју
СЛУЖБУ у
реченици
има
истакнута
предикатс&
#1082;а
реченица?
Трчали смо
толико
брзо, КАО
ДА НАС
ВЕТАР
НОСИ.
5.Одреди
следеће
реченице
по сатаву:
а)
Одлучили
су да неће
доћи код
нас.
б) Трчећи
према
кампу,
размишљао
је о
протеклим
догађајим&
#1072;.
в) Данима
већ дува,
киши.
г) Растемо,
сазревамо.
При
изради
овог
задатка
подсећам
вас КО ЈЕ
ГЛАВНИ
БАЈА У
РЕЧЕНИЦИ;
КО МОЖЕ А
КО НИКАДА
НЕ МОЖЕ
БИТИ
ПРЕДИКАТ У
РЕЧЕНИЦИ;
ШТА ЧИНИ
ПРОСТУ;
ШТА
ПРОСТО-ПРО
ШИРЕНУ
А ШТА
СЛОЖЕНУ
РЕЧЕНИЦУ?
6. Подвуци
реченичне
чланове у
датој
реченици
који се
налазе у
напопредн&
#1086;м
односу
ЈЕЛЕНА И
МИЛАН ИДУ
НА
ЕКСКУРЗИЈ&
#1059;
СА НАМА:
а) чланови
који се
налазе у
напоредно&
#1084;
односу
су..............................................
б) Врста
напоредни&
#1075;
односа......................
...................
В) служба
реченични&
#1093;
чланова
који се
налазе у
напоредно&
#1084;
односу (
служба
речи у
реченици)
Домаћи би
требало да
завршите
до петка.
#Post#: 612--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: April 1, 2020, 12:44 pm
---------------------------------------------------------
Драги
моји,
данас сте
одгледали
емисију о
придевима
и
бројевима.
Важно је
да
обратите
пажњу на
категориј&
#1091;
ПРИДЕВСКО&
#1043;
ВИДА.
ОДРЕЂЕН
придевски
вид значи
да
говоримо о
нечему што
нам је већ
познато,
што је
ОДРЕЂЕНО.
Ако кажем
КУПИШУ
ПЛАВИ
КАПУТ
значи да
придевом
ПЛАВИ
упућујем
на тачно
одређени,
већ познат
капут,
значи не
мислим на
било који
капут
плаве
боје, не
истичем
боју, већ
истичем
ТАЈ капут
који је
ПЛАВ.
НЕОДРЕЂЕН&
#1048;
вид
упућује на
нешто
непознато,
НЕОДРЕЂЕН&
#1054;
КУПИЋУ
ПЛАВ КАПУТ
значи да
не мислим
на неки
тачно
одређени
капут, већ
желим да
кажем да
ћу купити
неки капут
који желим
да буде
плаве
боје.
Такође,
обратите
пажњу на
придеве
при
компараци&
#1112;и,
НЕКИ
ПРИДЕВИ СЕ
НЕ МОГУ
КОМПАРИРА&
#1058;И!
ако је
нешто БЕЛО
оно је
БЕЛО, увек!
НЕ може
бити БЕЉЕ,
мада се у
говору
често
компарира
овај
придев али
не да би
указало на
нијансу
беле ( БЕЛО
ЈЕ БЕЛО )
већ да би
се
исказало
нешто
друго,
можда да
је нешто
иугубило
потпуну
белину (
упрљало
се,
попримило
неку
нијансу,
остарило...)
у петак ћу
поставити
неку нову
причу, о
нечем
новом,
можда и не
тако
СМОРНОМ
#Post#: 668--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: April 3, 2020, 11:44 am
---------------------------------------------------------
Као што
обећах
данас!
видим да
сте имали
проблем
код
одређивањ&
#1072;
броја
предикатс&
#1082;их
реченица у
трећем
питању.
Највећи
број је
одговорио
5, али......
Увек прво
тражимо
ГЛАВНОГ
БАЈУ у
тексту -
ПРЕДИКАТ!
Колико
предиката,
толико
предикатс&
#1082;их
реченица
ПУНЕ ДВЕ
НЕДЕЉЕ,
РАНО
СВАКОГ
ЈУТРА, МОЈ
РОЂАК
МУРАД И ЈА
ИЗВОДИЛИ
СМО КОЊА
ИЗ ШТАЛЕ.
ЈАХАЛИ
СМО. КАД
ГОД БИ
ДОШАО РЕД
НА МЕНЕ,
КОЊ БИ
ПРЕСКОЧИО
ЛОЗЕ И
НИСКО
ДРВЕЋЕ,
ЗБАЦИО БИ
МЕ И
ПОБЕГАО.
предикати
у реченици
- изводили
смо,
јахали
смо, би
дошао, би
прескочио,
збацио
би,
побегао -
значи 6
предиката
- 6
предикатс&
#1082;их
реченица
У 4.
реченици
подвучени
реченични
члан је
КАО ДА НАС
ВЕТАР
НОСИ;
његова
служба је
ПРИЛОШКА
ОДРЕДБА ЗА
НАЧИН јер
каже на
који
начин смо
ТРЧАЛИ што
је
предикат у
првом делу
реченице.
У петом
питању
доста вас
је грешило
а)
предикати
у овој
реченици
су
ОДЛУЧИЛИ и
НЕЋЕ ДОЋИ,
значи 2
предиката
- СЛОЖЕНА
РЕЧЕНИЦА
б)
предикат
је
РАЗМИШЉАО
ЈЕ! ТРЧЕЋИ
не може
бити
предикат
јер је то
нелични
глаголски
облик-глаг
олски
прилог
садашњи, а
он НИКАДА
не може
бити
предикат!
Реченица
је
просто-про
ширена
јер поред
једног
предикта
има и
објекат,
пр. одр. за
начин
(трчећи)
в) У
реченици
су два
предиката
ДУВА и
КИШИ,
дакле
СЛОЖЕНА
реченица
г)и овде
имамо два
предиката
РАСТЕМО,
САЗРЕВАМО
дакле-
СЛОЖЕНА
У шестом
питању
нисте се
најбоље
снашли јер
ми јо не
баратате
терминоло&
#1075;ијом
напоредни&
#1093;
односа.
Ајмо!
ЈЕЛЕНА И
МИЛАН ИДУ
НА
ЕКСКУРЗИЈ&
#1059;
СА НАМА
чланови
реченице
који се
налазе у
напоредно&
#1084;
односу су
ЈЕЛЕНА и
МИЛАН,
налазе се
у
САСТАВНОМ
напоредно&
#1084;
односу (
надовезуј&
#1091;
се један
на други и
везани су
везником И
); ЈЕЛЕНА И
МИЛАН
имају
службу
СУБЈЕКТА у
реченици.
Надам се
да је сад
ситуација
нешто
јаснија :-*
#Post#: 811--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: April 13, 2020, 12:37 pm
---------------------------------------------------------
Здраво,дра
ги
моји
клинци,
жао ми је
што ћемо
овако
дивну
пеасму
морати да
обрађујем&
#1086;
на овај
начин, без "
живе речи",
а она је за
поезију,
за
књижевнос&
#1090;
од
непроцењи&
#1074;е
вредности
и
важности.
За мене
једна од
најискрен&
#1080;јих
и
најдрамат&
#1080;чнијих
уметнички&
#1093;
песама
српске
књижевнос&
#1090;и
- МЕЖУ
СВОЈИМА,
аутора по
имену
Владислав
Петковић
Дис. Кажу
да је ово
ДИС сам
додао по
другом
слогу свог
имена
ВлаДИСлав.
Знате да
је требало
да
прочитате
песме пре
но што
кренемо у
ову причу.
Ако то
нисте
урадили,
не
почињите
са читањем
ове
анализе,
ОБАВЕЗНО
ПРОЧИТАЈТ&
#1045;
ПЕСМУ па
онда да се
крене у
причу о
њој.
МЕЖУ
СВОЈИМА је
врста
песме,
уметничке
песме,
која се
назива
ЕЛЕГИЈА,
од грчког
ЕЛЕГОС што
значи
тужбалица.
песмом
заиста и
преовлађј&
#1091;
сетна,
тужна,
тешка
осећања.
Дис је
учествова&
#1086;
у Првом
светском
рату,
прешао
преко
албанских
планина са
српском
војском,
послат
лађом на
излечење у
Француску,
али,
док се из
Француске
враћао за
Крф,
немачка
подморниц&
#1072;
потопила
је брод
којим је
путовао
Дис. Звали
су га и "
уклетим
песником",
замислите,
његова
прва
збирка
песама
звала се
УТОПЉЕНЕ
ДУШЕ?!
Песма се
састоји од
шест
КАТРЕНА (
шта беху
катрени?)
Песник
почиње са "
У мом срцу
поноћ".
Поноћ не
везујте за
доба дана,
не, он
говори о
СВОМ
ОСЕЋАЊУ,
СТАЊУ
СВОЈЕ
ДУШЕ! туга,
жаљење за
минулим
данима,
сета и
безнађе
одликују
ЕЛЕГИЈУ
као лирску
врсту.
Свега тога
ево и у
песми. Са
сетом
размишља о
свом дому,
својој
домовини и
породици.
У даљини,
он се нада
да му је
породица
још жива,
он се пита "
МОЈА ЛЕПА
ЗВЕЗДА,
МАЈКА И
РОБИЊА,
БОЖЕ! ШТА
ЛИ ДАНАС У
СРБИЈИ
РАДИ?!
мајка,
звезда,
робиња -
песникова
супруга
која је
остала у
ратом
захваћено&
#1112;
Србији!
Покушава
да замисли
слику
породице и
дома у
пролећу
које
стиже, у
свему
ономе што
је некада
доносило
пролеће са
собом -
Ђурђевку,
ластама,
мирису
ружа..... Па
ипак,
стварност
је сурова,
трагична,
пролећем
доминирај&
#1091;
гробови,
тишина,
мирис
свежих
хумки....
Покушава
да замисли
реалност
своје
породице -
ОНА се
навече
враћа
њиховој
кући,
изморена,
ГЛАДНА,
тужна,
забринута.
У дому је
сачекују
њихово
двоје
деце, ДВА
НАША ЦВЕТА
ИЗ ЧЕТИРИ
РАТА (
задатак
вам је да
размислит&
#1077;
и
истражите
зашто каже
ИЗ ЧЕТИРИ
РАТА!), ОНА
је
уплакана,
поражена
безнађем у
ком се
налазе а
не постоји
ништа што
би могла
да учини
да промени
ситуацију.
ОНА се
одриче
свега
зарад
деце, она
гладује
због њих -
ТВОЈЕ
ГЛАДНЕ
ОЧИ, МОЈА
ДИВНА
ЗОРО,
ХРАНЕ
ЉУБАВ
МАЈКЕ -
НЕКА ЖИВЕ
ДЕЦА!; она
не да
својим
сузама да
падају
пред децом
СКУПИЛА СИ
СУЗЕ У
КОСЕ
ДЕТИЊЕ (
замислите
слику
мајке која
се бори са
болом и
сузама
које не
смеју
пасти на
видело
деце, оне
нестају у
њиховим
косицама,
док јој
они не
гледају у
лице. СВИ
ОНИ, ипак,
поред
глади,
страха од
рата, од
смрти,
деле једну
заједничк&
#1091;,
највећу
бригу - где
је ОН, да ли
је жив? "
МАМА,
ЗАШТО
ПЛАЧЕШ,
ЈЕЛ ПИСАО
ТАТА?
Последње
две строфе
слика су
родитељск&
#1077;
љубави,
пожртвова&
#1085;ости,
патње због
оних које
највише
волимо,. У
њима је и
БЕЗНАЂЕ
али и НАДА!.
У
трагичнос&
#1090;и
рата,
несреће,
безнађа,
ОНА у
очима носи
НАДУ и
УТЕХУ коју
морају да
виде
њихова
деца!. Иако
је он
далеко од
њих, од ЊЕ,
он зна да
је она
МАЈКА,
ЈУНАК,
ЊЕГОВА
ЗВЕЗДА,
ЉУБАВ која
ће учинити
све да
заштити и
утеши
њихову
децу, ОНА
ЋЕ ИМ УВЕК
ПОКАЗАЗИ
НАДУ - " ЛИЦЕ
ТИ СЕ
ВЕДРИ, ТО
ДУША
СВЕТИЊЕ
ЉУБИ ТВОЈЕ
ЧЕЛО, МОЈ
СЈАЈНИ
ЖИВОТЕ!"
Покушала
сам да вам
дочарам
само
незнатан
део свега
онога што
носи
смисао
наслова
МЕЂУ
СВОЈИМА.
Не читајте
само да би
одрадили
своју
обавезу,
НЕ,
покушајте
да
упловите у
свет једне
искидане,
намучене и
можда
заувек
изгубљене
породице.
САОСЕЋАЈН&
#1054;СТ
- то нека
вас води
кроз свет
песме!
Домаћи ће
вам бити
да
одговорит&
#1077;
на питања
иза текста
и да ми
одговорит&
#1077;
на већ
напред
постављен
задатак
ЗАШТО - ДВА
ЦВЕТА ИЗ
ЧЕТИРИ
РАТА?!
ВЕЕЕЕЕЕЛИ&
#1048;ИКИИИИИИ&#
1048;
ЗАГРЉАЈ! :-*
#Post#: 985--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: April 27, 2020, 6:28 am
---------------------------------------------------------
Као што и
обећах,мал
а
историјск&
#1072;
прича која
ће вам
разјаснит&
#1080;
неке од
постипака
и осећања
главног
јунака
Кањоша
Мацедонов&
#1080;ћа.
Наиме,
Кањош је
лик из
црногорск&
#1080;х
усмених
предања,
потиче из
племена
Паштровић&
#1072;,
једног од
најпознат&
#1080;јих
црногорск&
#1080;х
племена. У
пришлости
( а рекло би
се и данас)
Црна Гора
је
функциони&
#1089;ала
по
принципу
ПЛЕМЕНСКИ&
#1061;
САВЕЗА.
Постојала
су
различита
"племена"
која су
функциони&
#1089;ала
често
независно
једна од
других,
али су све
одлуке,
везане за
судбину
Црне Горе,
доношене
заједничк&
#1080;,
на
такозвани&
#1084;
ПЛЕМЕНСКИ&
#1052;
СКУПШТИНА&
#1052;А.
Представн&
#1080;ци
"племена"
звали су
се
СЕРДАРИ,
они су
говорили у
име својих
породица и
племенски&
#1093;
припадник&
#1072;.
Приповетк&
#1072;
говори о
периоду 15.
века. У то
време
политички&
#1084;
и
културним
животом
Црне Горе
доминира
утицај
Млетачке
Републике
( седиште
је град
Венеција).
Млечани су
у народној
српској
књижевнос&
#1090;и
остали
забележен&
#1080;
као "
ЛАТИНИ,СТА
РЕ
ВАРАЛИЦЕ".
Латини,
због своје
вероиспов&
#1077;сти
( латински
је
званични
језик
римокатол&
#1080;чке
цркве).
Млетачка
Република
је у то
време
можда
најбогати&
#1112;а
( а због
богатсва и
најмоћниј&
#1072;)
"држава"
нама тада
познатог
света. То
огромно
богатсво
омогућило
је Млецима
развијање
културе,
трговине,
утицаја на
друге мање
земље.
Међу њима
је била и
Црна Гора
као
суседска
држава.
Млеци су
имали
потписане
многе
политичке
и
трговачке
споразуме
са Црном
Гором.
један од
споразума
подразуме&
#1074;ао
је обаврзу
обеју
земаља да
на својој
обали има
место
одређено
за
пристајањ&
#1077;
бродова
оног
другог.
Сваки
страни
брод, када
доспе,
пристане у
луку неке
земље,
мора да
плаћа тзв.
БРОДАРИНУ,
таксу за
бораваик
брода иу
туђу
обалу. та
бродарина
била је
веома
висока.
Млеци и
Црногорци
су
склопили
трговинск&
#1080;
споразум
којим
једни
друге
ослобађај&
#1091;
плаћања
БРОДАРИНЕ
и дају
једни
другима
мали део
својих
обала за
пристајањ&
#1077;
бродова. У
Венецији
тај део
обали звао
се РИВА ДЕ
СЛАВОНИ (
Обала
Словена).
Ово вам се
помиње и у
самој
приповеци.
Али, како
је то у
народном
предању
остало,
Млеци су
били
лицемери и
варалице
па су брзо
показили
своју реч
и
прекршили
потписане
споразуме.
Убрзо је
место
променило
име у РИВА
ДЕ
СЦХИАВОНИ
- Обала
робова,
чиме је
врло јасно
дата
представа
о томе
какав су
однос
имали
према
црногорск&
#1086;м
народу.
Један део
уговора
односио се
на
међусобну
војну
испомоћ.
то је
значило да
ће, у
случају
потребе,
једни
другима
слати
своје
јунаке,
војнике,
као помоћ
у невољи.
Наравно, и
од тога ће
Млеци брзо
одустати.
Ипак,
Црногорци
ће остати
часни и у
томе па ће,
иако су их
Млеци
много пута
изиграли,
и даље
држати
своју
задатау и
потписану
реч.
Ово
последње
је и
разлог
зашто ће
се Кањош
наћи у
Млецима,
Млеци су
тражили од
Црне Горе
да јој
пошаље
јунака
који ће
изаћи на
мегдан са
дуждевим (
владар
Млетачке
Републике)
противник&
#1086;м,
Фурланом.
Фурлан је
некада био
најбољи
дуждев
војник,
али и саам
ће убрзо
увидети
лицемерје
и неправду
дуждеву.
Зато
постаје
"отпадник"
и дуждев
непријате&
#1113;.
Не желећи
да жртвује
своје
људе, а
сматрајућ&
#1080;
Црногорце
мање
вредним,
дужд тражи
"помоћ" од
Црне Горе.
Желећи да
Млецима
покажу да
су свесни
њиховог
лицемерја,
желећи да
им дају до
знања да
више не
заслужују
њихово
поштовање,
Црногорци
овога пута
не шаљу
типичног
јунака,
кршног и
снажног
војника,
већ шаљу
Кањоша,
који на
све личи
само не на
типичног
црногорск&
#1086;г
јунака.
Свестан је
и Кањош
свега
тога,
отуда и
његов бес,
незадовољ&
#1089;тво
што се
уопште
нашао у
Млецима.
Схватили
сте да
победу
односи не
физичком,
витешком
снафом,
већ својом
интелиген&
#1094;ијом
и инатом
који осећа
према
непријате&
#1113;у
свог
народа.
ваш домаћи
задатак је
да у
свескама
препишете
оне
реченице
за које
сматрате
да су
Кањошев
исказ
пркоса,
ината
према
Млецима.
Нађите оне
реченице у
којима
Кањош
јасно
показује
презир и
осуду
Млецима.
#Post#: 1103--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: May 4, 2020, 10:15 am
---------------------------------------------------------
Мили моји,
остадох
вам од
синоћ
дужна
причу о
Ани
Франак.
Надам се
да сте
причитали
роман,
вредно га
је
прочитати
јер говори
о нагло,
сурово и
неправедн&
#1086;
прекинуто&
#1084;
детињству
девојчице
чије је
страдање
започело
због
најстрашн&
#1080;је
и
најглупље
ствари
коју је
људска
цивилизац&
#1080;ја
створила -
рата.
Главна
јунакиња
романа,ује
дно
и ауторка,
је Ана,
мада је
ово само
њен
надимак
јер јој је
право име
било
Анепис
Мари
Франк.
Родила се
у богатој
породици
немачког
индустриј&
#1072;лца
Ота
Франка.
Ана се
родила 1929.
године у
Франкфурт&
#1091;,
у
Немачкој.
Породица
се, због
збивања у
Немачкој,
због
прогона
Јевреја,
преселила
у
Холандију
којој ће
Немачка, 1940.
године
објавити
рат. Своју "
свеску"
која ће
постати
њен
дневник,
Ана је
добила на
поклон
само
неколико
дана пре
него што
ће се
читава
породица
наћи у
свом
"тајном
склоништу"
.
Дневник је
писан две
године. од 12.6.
1942. до 1.8. 1944.
године.
Након
тога,
немачки
војници су
упали у
тајно
склониште
породице
Франк.
Одводе их
у чувени
логор
Аушвиц.
Ана и њена
сестра ће
убрзо бити
пребачене
у логор
Берген -
Белзен у
Немачкој.
Ана и њена
сестра
умиру тамо
1946. године.
Ана ће
умрети
само пар
дана након
што умире
њена
сестра
Марго.
Верује се
да су обе
преминуле
од тифуса .
Мало је
позната
чињеница
да је Ана 1944.
успела да
препише, и
тако
дуплира,
свој
дневник.
То је
урадила
јер је
једнога
дана на
радију, у
свом
склоништу,
чула да
људи
преписују
сва своја
документа
и записе
како би
остала
сведочанс&
#1090;ва,
потврде о
нацистичк&
#1080;м
злочинима
у току
рата. Њен
дневник је
заиста био
непроцењи&
#1074;
доказ о
страху
који је са
собом
донео рат
и прогон
Јевреја.
Дневник је
назвала
КЕТИ по
својој
некадашњо&
#1112;
другарици
Кети.
Једини
преживели
члан
породице
Франк био
је Ото
Франк,
Анин отац.
Рођаци
који су
поседовал&
#1080;
кућу у
Амстердам&
#1091;
у којој се
некада
налазило
"тајно
скровиште
", пронашли
су на
тавану
Анин
дневник и
дали га 1946.
Анином
тати.
Дневник је
објављен 1947.
године на
холандско&
#1084;
језику.
Све оно
што је
требало да
улепша и
обележи
детињство
једне
девојчице,
ваших
година,
обојено је
СТРАХОМ,
ОДСУСТВОМ
СЛОБОДЕ,
ЧЕЖЊОМ
једног
младог
бића,
НЕВЕРИЦОМ
да заиста
могу да
постоје
такви
ужасни
људи и
такве
ужасне
ствари
које је
изродио
рат. Она
чезне за
свим оним
што нам је
у миру
тако
достижно,
а не
придајемо
му велики
значај и,
понекад,
не умемо
да ценимо -
слободом
кретања,
слободом
гласног
говора,
слободом
да гледаш
кроз
прозор у
лепо
пролећно
јутро,
слободом
да
размишљаш
о првој
љубави и
вери да
ћеш имати
будућност
да је
проживиш....
Сви њени
страхови,
ЗНАМ, не
могу вам
бити
пшотпуно
јасни и
блиски док
читате
књигу.
ХВАЛА БОГУ
ДА ЈЕ ТАКО,
ДАЈ БОЖЕ
ДА НИКАДА
НА ТАЈ
НАЧИН И НЕ
СПОЗНАТЕ
ВРЕДНОСТИ
СВЕГА
ОВОГА!!!!!!
Ипак,
потрудите
се да
сцојим
чистим,
неискваре&
#1085;им
душама и
срцима
покушате
да
разумете
УПЛАШЕНУ,
НЕСРЕЋНУ,
НА
ЗАТОЧЕНИШ&
#1058;ВО
И ТИШИНУ,
ОСУЂЕНУ
ДЕВОЈЧИЦУ.
За домаћи
задатак
урадите
књижевнот&
#1077;оријску
анализу
романа (
род,врста,т
;ема...)
и
препишите
ТРИ
РЕЧЕНИЦЕ
КОЈЕ ПО
ВАМА
ПРЕДСТАВЉ&
#1040;ЈУ
НАЈВЕРНИЈ&
#1048;
ПРИКАЗ
АНИНОГ
ДУШЕВНОГ
СТАЊА
ВОЛИМ ВАС!
#Post#: 1172--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: May 7, 2020, 1:40 pm
---------------------------------------------------------
Контролни
тест
МОРФОЛОГИ&
#1032;А
И СИНТАКСА
1. Заокружи
слово
испред
назива
назначено&
#1075;
глаголско&
#1075;
облика у
реченици
Да ли
БИСТЕ ми
ДОДАЛИ ту
оловку?
а) футур 2 б)
презент в)
потенција&
#1083;
г)
императив
2. Заокружи
слово
испред
примера
који би
требало да
стоји
уместо
знака
питања
БИТИ -
БЕШЕ=
ЗВАТИ СЕ - ?
а) звао се
б)зове се
в)би се
звао г)
зваше се
3. Подвуци
ТРИ
непроменљ&
#1080;ве
речи у
датој
реченици
ПРАВО
ВРЕМЕ ЗА
ПУТОВАЊЕ
ПОЧИЊЕ ТЕК
У ПРОЛЕЋЕ:
4. Подвуци
синтагму у
следећој
реченици
Наша мала
учионица
нема
завесе.
Коју
службу у
реченици
има дата
синтагма?
5. Како је
исказан
субјекат у
следећој
реченици?
(заокружи
слово
испред
тачног
понуђеног
одговора)
ЛЕПА РЕЧ И
ГВОЗДЕНА
ВРАТА
ОТВАРА.
а)
именицом
б)
именичком
заменицом
в)
именичком
синтагмом
г)
придевом
6. Заокружи
слова
испред
реченица у
којима је
назначен
ЛОГИЧКИ
СУБЈЕКАТ
а) АНУ боли
зуб. б)
Посетила
је ЗУБАРА.
в) Ана иде
ЗУБАРУ. г)
Не иде МИ
се зубару.
д) ЗУБАР је
мој
комшија.
ђ) Ана је
купила
ЛЕК.
7. Службу
ПРЕДИКАТА
у реченици
могу имати
(заокружи
тачан
одговор)
а) само
глаголи у
личном
глаголско&
#1084;
облику
б) само
глаголи у
неличном
облику
в) глаголи
у личном
али и
глаголи у
неличном
глаголско&
#1084;
облику
8. Испод
примера
напиши да
ли је
назначена
реченица
предикатс&
#1082;а
или
комуникат&
#1080;вна
ЗАКАСНИЛИ
СМО У
ПОЗОРИШТЕ
јер смо
дуго
чекали
аутобус.
УШЛО СМО У
АУТОБУС.У
њему је
била
страшна
гужва.
9. Одреди
врсту
напоредно&
#1075;
односа
којим су
повезане
предикатс&
#1082;е
реченице у
датој
комуникат&
#1080;вној
реченици
ЈЕДАН
ПРИЈАТЕЉ
ЈЕ МНОГО, А
СТО
ПРИЈАТЕЉА
ЈЕ МАЛО.
10. Одреди
врсту
напоредно&
#1075;
односа
међу
независни&
#1084;
предикатс&
#1082;им
реченицам&
#1072;
у следећим
примерима
а) ЦЕО ФИЛМ
ЈЕ БИО
НЕЗАНИМЉИ&
#1042;,
САМО ЈЕ
КРАЈ БИО
НЕОЧЕКИВА&
#1053;О
ЛЕП.
б)
ПРЕМИЈЕРА
ФИЛМА ЈЕ
ОТКАЗАНА,
ПРЕМА ТОМЕ
ОСТАЈЕМО
КОД КУЋЕ.
ПАМЕТ У
ГЛАВУ,
ВЕРУ У
СЕБЕ
И............СРЕЋНО!!!
!!
:-*
#Post#: 1240--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: May 13, 2020, 11:58 am
---------------------------------------------------------
ИВО
СЕНКОВИЋ И
АГА ОД
РИБНИКА
Ова
народна
епска
песма
припада
кругу
песама О
УСКОЦИМА.
наиме,
ускоци су
били попут
хајдука,
али су
своје име
добили по
томе што
су
УСКАКАЛИ
на " турску"
териториј&
#1091;,
борили се
са Турцима
и онда
опет
нестајали
без трага
и гласа. У
циклусу о
ускоцима
разликују
се два
потциклус&
#1072;
- ПЕСМЕ О
СИЊСКИМ
УСКОЦИМА и
ПЕСМЕ О
КОТАРСКИМ
УСКОЦИМА.
први су
везани за
град Сињ а
други за
Котаре у
Далмацији.
Иво
Сенковић
је
најпознат&
#1080;ји
међу
сењским
ускоцима.
Песма
почиње
изазовом
који Ага
од Рибника
упућује
Ивовом
оцу,
остарелом
Ђурђу
Сенковићу,
некадашње&
#1084;
чувеном,
непобедив&
#1086;м
јунаку.
Ђурађ
пролива
сузе, не
због тога
што ће на
мејдану са
агом
изгубити
најверова&
#1090;није
главу, већ
због тога
што ће
његов
пораз
уједно
представљ&
#1072;ти
још један
пораз и
понижење
за српски
народ.
Њега жели
на мејдану
да одмени
његов син,
млади и
још
неискусни
Иво. Ђурађ
је свестан
Ивова
неискуств&
#1072;
али је
немоћан
пред
Ивовом
одлучношћ&
#1091;
да изађе
на мејдан
аги. Због
тога
пристаје
да га у
двобоју
одмени
Иво. Ђурађ
одлази
свом
верном
дорату (
још једном
је коњ
представљ&
#1077;н
као једно
од
незаобила&
#1079;них
вредности
и обележја
једног
јунака) и
саветује
га да не
слуша
много
Ивове
наредбе,
већ да он
буде тај
који ће
својим
искуством
заштитити
Ива и
одлучити
уместо
њега, када
то буде
било
потребно.
Иво одлази
до агиног
шатора,
обрачунав&
#1072;
се са
његовим
слугама,
започиње
борбу и са
самим
агом. Иво
остаје у
борби без
свог
дората, то
охрабрује
агу, али
врло брзо
Иво успева
да се
дочепа
агиног
коња и
тако опет
добије
предност у
борби.
Својом
срчаношћу
и
одлучношћ&
#1091;
да не
обрука
свог оца и
свој
народ, Иво
успева да
победи агу
и убије га.
Због
необичног
тока
борбе, Иво
ће се наћи
обучен у
агино
одело и на
агином
коњу (
надам се ,
верујем,
да сте
прочитали
песму) и
такав ће,
сав
поносан и
пун себе,
кренути
своме
дому.
Када се
Иво
појављује
пред
својим
домом,
стари
родитељи
не виде у
њему свога
сина већ,
због одела
и коња,
Турчина,
Агу од
Рибника,
на кога
стари
Ђурађ
Сенковић
насрће
свом
својом
преостало&
#1084;
снагом. он
жели да се
Турчину
освети за "
погибију"
свог
младог
сина. Мало
је
недостаја&
#1083;о
да
родитељск&
#1080;
бол и гнев
доведу до
трагедије,
али Иво
успева да
објасни
оцу да је
то он а не
Ага. Иво
баца пред
оца
посечену
главу Аге
од Рибника
и тако
успева да
расвести
ожалошћен&
#1086;г
и гневног
оца.
Ђурађ, сав
узнемирен
говори :
" Вала, Иво,
моје чедо
драго
који с
баби
заменио
главу
свој
господи
образ
осветлао
свој
господи и
нашој
крајини,
а што с
турско
руво
облачио?
Мало бабо
душу не
огреши
Мало тебе
не
погубих,
сине!"
Млађани
Иво
одговара
потпуно у
духу
својих
година и
некога ко
никада до
тада није
био на
мегдану.
Његов
одговор
приказ је
још нечег
детињасто&
#1075;
и
неискусно&
#1075;
у младићу
који је
успео да,
часно,
победи и
убије
чувеног
турског
јунака:
"
Родитељу,
Сенковићу
Ђурђу,
По чем би
се могао
познати
да сам
био тамо
на мејдану
кад с
господом у
диван
изиђем?
Господа
ми не би
веровала
да сам
тамо био
на мејдану
да
оданде
обележја
немам!"
У овој
песми
ускочког
циклуса
Иво
Сенковић
је
представљ&
#1077;н
као храбар
младић,
пун
љубљви,
поштовања
и оданости
према
својим
родитељим&
#1113;,
али и
према
значају
свог
племићког
имена које
носи. На
мегдан га
воде сва
ова
осећања,
али и
младалачк&
#1072;
жеља да се
докаже и
покаже.
Кроз своје
поступке
он
показује
да је и
детињаст,
непромишљ&
#1077;н,
брзоплет...
Ипак,
његова
побуда је
крајње
племенита
и због
тога му,
тако
младом и
неискусно&
#1084;,
народ
приписује
и
ХРАБРОСТ,
УПОРНОСТ,
ПОЖРТВОВА&
#1053;ОСТ,
СНАЛАЖЉИВ&
#1054;СТ....
Песмом
доминирај&
#1091;
два јака
осећања - 1.
љубљв сина
према
родитељу и
2.
одговорно&
#1089;т
према
породици и
колективу
( народу)
коме се
припада
Обавезно
прочитајт&
#1077;
песму јер
је главни
јунак
песме
приказан
атипично (
неуобичај&
#1077;но)
у односу
на друге
јунаке
ускочког
или
хајдучког
циклуса.
Иза песме
у Читанци,
имате
питања
која ће
вам
додатно
помоћи у
тумачењу
песме.
ОБАВЕЗНО
их урадите
у школским
свескама.
други део
домаћег
задатка је
истражива&
#1095;ког
типа -
пронађите
причу о
ДАВИДУ И
ГОЛИЈАТУ,
старобибл&
#1080;јским
јунацима.
Забележит&
#1077;
је,
обавезно,
а онда
ћете ми
рећи зашто
сам вам
уопште
дала да то
урадите,
какве то
везе има
са овом
ускочком
песмом :-*
#Post#: 1314--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: May 18, 2020, 1:39 pm
---------------------------------------------------------
Ајмо
испочетка!
ПРИЧА О
КМЕТУ
СИМАНУ -
Иво Андрић
У својим
читанкама
имате
одломак
ове
приповетк&
#1077;
којом
Андрић
сведочи о
животу
Босне и
њених људи
кроз
историју,
кроз
различита
тешка
времена .
Приповетк&
#1091;
је написао
и издао 1924.
године,
неких
педесетак
година
након
догађаја о
којима
говори у
приповеци.
Време
дешавања
радње је 1878.
година,
година
када је
Аустроуга&
#1088;ска
АНЕКСИРАЛ&
#1040;
Босну.
Анексија
значи
правну,
законску
окупацију
неке
териториј&
#1077;,
али не и
војну
окупацију.
Две године
раније, 1876. у
Босни је
покренут
устанак за
коначно
ослобођењ&
#1077;
од Турака.
Устанак
је,
захваљују&
#1115;у
и помоћи
неких
европских
сила,
успео.
Аустроуга&
#1088;ска,
која је
Босни,
пред
устанак,
обећавала
помоћ у
обнављању
самосталн&
#1086;сти
на
европском
путу,
анексира
Босну и
тако
доводи до
покретања
неких
нових
историјск&
#1080;х
процеса и
догађаја.
Највеће
разочарењ&
#1077;
оваквим
понашањем
Аустроуга&
#1088;а
доживљава
босански
сељак,
кмет.
Кметови су
истински
веровали
да ће се
одласком
Турака
положај
сељака
променити,
побољшати.
Они верују
да ће
одласком
Турака
престати
да важе
Турски
закони,
нарочито
закон "
трећине и
половине".
Наиме, по
том
закону,
кметови су
били у
обавези да
својим
агама дају
тећину
жита и
половину
воћа и
сена. Оно у
шта су још
више
веровали
кметови
била је
идеја да
ће земља,
која је
некада
припадала
њима и
њиховим
прецима,
бити
поново
њихова.
Када су
Турци
заузели
Босну,
земљу која
је
припадала
сељаку
проглашав&
#1072;ју
турском;
наиме
земља бива
додељена
агама и
пашама а
кметови,
чија је
земља
била,
постају
поданици
ага којима
је земља
додељена.
Тако је
сваки кмет
имао СВОГА
АГУ коме
је био
дужан да
плаћа
порез у
житу, воћу,
сену. Била
је то
огромна
историјск&
#1072;
неправда
која је
трајала
четири
стотине
година.
Четири
стотине
година
сељак чека
тренутак
када ће
његова
земља
поново
постати
његова!
Након
устанка и
лаганог
одласка
Турака,
босански
сељаци
почињу да
гаје наду
да ће
новонаста&
#1083;а
ситуација
у власти
бити добра
за њих.
Главни
јунак
приповетк&
#1077;
је Симан
Васковић.
Радња се
одиграва у
маленој
бносанско&
#1112;
варошици
Невесињу.
Симан је
ожењен и
има
двојицу
синова.
Његов ага
је Ибрага,
сарач који
има радњу
у
Башчаршиј&
#1080;
у
Сарајеву.
И сам
Симан је
говорио,
признавао,
да његов
ага не
личи на
друге аге -
био је
миран
човек,
добродуша&
#1085;,
кротке
нарави. За
разлику од
велике
већине
кметова
који су
често "
закидали"
свога агу,
лагали о
приносима
жита и
воћа како
би што
мање
морали
дати аги,
Симан је
увек
часно, без
варања,
давао свом
аги оно
што му по
закону
следује.
Тако су
њих
двојица,
судбински
постављен&
#1080;
на
супротне
стране,
ипак
живели у
некаквом
"миру"
одређеном
обострани&
#1084;
часним
односом
једног
према
другом. За
разлику од
другиих
кметова,
Симан није
односио
порез аги
већ је
Ибрага сам
одлазио
Симану по
свој део.
То је код
других ага
изазивало
чуђење,
неретко и
подсмевањ&
#1077;,
али Ибрага
није за то
марио, чак
је говорио
како му то
одговара и
прија.
Осим што
није
односио
аги " пред
ноге"
порез,
Симан није
желео да
извршава
још једну
обавезу
коју су
кметови
имали -
није желео
да одлази
у ХИЗМЕТ,
обавезан
рад
кметова на
агином
имању бар 5-6
дана у
години. Ни
то није
сметало
Ибраги.
Како је те 1878.
у Босни
завладала
ЦАРСКА
ВЛАСТ,
Симан,
попут
многих
других
кметова,
почиње да
верује да
ће се у
његовом
животу
ствари
променити
на боље.
Пронео се
глас да
сељаци
више неће
морати да
дају
трећину и
половину
агама. Те
јесени
многе аге
су остале
без свог
дела.
Симан се
распитива&
#1086;
"код
власти"
који и
какви сада
закони
важе, али
му нико не
рече
одређено
ништа.
Симан
одлучи да
неће дати
аги део. Он
чека у
шљиваку,
под богато
родилом
шљивом, да
дође ага.
Симан чека
да након
толико
година,
векова, у
лице саспе
аги све
оно што
мучи
босанског
сељака.
Када је
ага дошао,
њих
двојица
воде
један,
рекло би
се миран
али врло
двосмисле&
#1085;
дијалог.
Не
случајно,
Андрић
користи
глагол
СМИРИТИ
као израз
за брање
шљива.
Смирити,
осим што
је локални
израз за
брање,
носи и
значење
СРЕЂИВАЊА
СИТУАЦИЈЕ
ПО НЕКОМ
ПИТАЊУ.
Симан,
говорећи
аги да
није морао
да долази
да СМИРИ
ШЉИВЕ јер
их уме и ОН
САМ
СМИРИТИ,
поручује
аги да је
настала
нова
ситуација
- ШЉИВЕ СУ,
АГА, САДА
МОЈЕ И ЈА
ЋУ ИХ
БРАТИ, А НЕ
ТИ!
У саљем
разговору
Симан све
време
очекује
неку јачу
агину
реакцију
на његово
одбијање
да му
дозволи да
обере свој
део шљива.
Чека, јер
жели да
има
оправдање
за све оне
тешке,
јаке речи
којима ће
показати
свој
отпор,
свој
годинама
нагомилав&
#1072;ни
гнев! Зато
Симан тако
громоглас&
#1085;о,
ко да пуца
из пушке,
кликће
своје
историјск&
#1086;
НЕ! То НЕ је
и у име
његових
предака
који су
доживљава&
#1083;и
исту
неправду
као и он; то
НЕ је НЕ не
само
његово,
већ сваког
напаћеног
кмета.
Ибрага
одлази без
шљива.
Симан, чак
кад му
Ибрага
напомиње
да је
срамота
пред
људима,
кликће од
радости
што ће
цела
чаршија
видети да
је АГА
ПОБЕЂЕН,
да је
Симан
изборио
правду за
себе.
Ибрага у
једном
тренутку
говори
Симану да
то тако не
иде, да се
зна шта је
чије, шта
коме
следује.
То је био
окидач за
Симана! Он
изговара
речи
којима
објашњава
историјск&
#1091;
неправду
према
босанском
сељаку : "
Епа видиш,
може ага,
може да
буде! Кад
је једном
оно што се
звало
моје, по
неком
закону ,
могло да
постане
твоје, е
сада оно
што се
зове твоје
може, исто
тако,
постати
моје!
Четири
стотине
година сте
ВИ јахали
НАС, сад
ћемо
четири
стотине
година МИ
јахати
ВАС, а за
трећих
четири
стотине
година
ћемо
видети ко
ће кога
јахати!"
Кроз лик
Симана
Андрић
слика сав
гнев,
отпор,
наду, веру
босанског
сељака.
Кроз
Симана
говоре
покољења
потлачени&
#1093;
сељака у
Босни.
Али, како
је то кроз
историју
иначе и
бивало,
НИКАДА СЕ
НИШТА
ДОБРО ЗА
СЕЉАКА
ДОГОДИЛО
НИЈЕ.
Власт се
јесте
променила,
али
се положај
кметова
променио
није!
Закон је и
даље
налагао да
су кметови
били у
обавези да
агама дају
одређени
део. Те
јесени
Симан није
дао ни
трећину
жита, ни
половину
воћа и
сена.
Врло брзо,
Симану је
стигао
позив од
суда где
му је
речено да
ће морати
да плати
Ибраги
одштету
јер му те
године
није дао
порез.
Симан то
одбија и
зато га
одводе у
затвор на
осам дана.
Када је
изашао из
затвора,
он на
разноразн&
#1077;
начине
покушава
да ДОБИЈЕ
ПРАВДУ ЗА
СЕБЕ, али
сваким
својим
поступком
пропадао
је све
више.
Власт је и
даље
бранила
агинско
право.
Симан се
пропио,
због
силних
тужби
почиње да
продаје
ствари из
своје
куће.
Породица
осиромашу&
#1112;е
све више.
Синови му
оболевају
и умиру;
жена га
напушта и
враћа се у
свој род.
Симан
остаје
потпуно
сам! Али, он
не
одустаје
од своје
борбе која
је, а то су
сви осим
њега
видели,бил
а
узалудна .
Симан
завршава
као пропао
човек,
скитница и
пијаница
која је
стално, по
трговима и
механама,
причала
исту причу
о НЕПРАВДИ
и ПРАВУ.
Причајући
причу о
кмету
Симану,
Андрић
прича
причу о
свим оним,
кроз
векове,
обесправљ&
#1077;ним
сељацима,
о свим
неправдам&
#1072;
и
трагедија&
#1084;а
које је та
неправда
призивала.
Поручује
оно што је
историјск&
#1072;
истина -
МАЛИ ЧОВЕК
НИКАДА
НИЈЕ ИМАО
ВАЖНОСТ;
ВРЕДНОСТ
ЗА ДРЖАВУ;
ОН ЈЕ УВЕК
БИО ТУ ДА
ЈЕ ХРАНИ
БРАНИ, ОН
ЈЕ ТАЈ
КОЈИ ЈЕ
УВЕК
ДАВАО,А ЗА
УЗВРАТ
НИКАДА
НИШТА
ДОБИЈАО
НИЈЕ!
Домаћи
задатак - У
ШКОЛСКИМ
СВЕСКАМА
УРАДИТЕ
АНАЛИЗУ
ОВЕ
ПРИПОВЕТК&
#1045;
И
ОДГОВОРИТ&
#1045;
НА ПИТАЊА
ИЗА ТЕКСТА
( домаћи до
среде) :-* :-* :-* :-*
#Post#: 1368--------------------------------------------------
Re: srpski jezik i knjizevnost
By: Danijela Date: May 26, 2020, 2:16 pm
---------------------------------------------------------
ПОДНЕ
Јован
Дучић
Књижевни
род -
ЛИРИКА
Књижевна
врста -
ДЕСКРИПТИ&
#1042;НА/РЕФЛЕК&
#1057;ИВНА
лирска
песма
Зашто сам
вам
написала
да је
истовреме&
#1085;о
и
дескрипти&
#1074;на
и
рефлексив&
#1085;а
песма? У
песми је
описан
пејзаж
крај мора
-довољно
да је
одреди као
дескрипти&
#1074;ну
песму.
Ипак, овај
пејзаж има
своју
улогу о
причи о
човековој
повезанос&
#1090;и
са
природом,
са свим
оним
осећањима
која она
буди у
њему,
дакле, све
оно што
она
РЕФЛЕКТУЈ&
#1045;
у самом
човеку.
Дучић је
рођен у
једном
малом
граду,у
Босни,
који лежи
на дивном
месту,
петнаеста&
#1082;
километар&
#1072;
од мора, са 289
сунчаних
дана у
години, у
дивној
долини
која лежи
подно
планине
ЛЕУТАР.
То сунце
је постало
веома
важан
мотив и
СИМБОЛ у
Дучићевој
поезији.
СИМБОЛ-сти
лска
фигура
којом
одређена
реч добија
шири
спектар
значења
које
постаје
заједничк&
#1086;
и
општеприх&
#1074;аћено
у људској
култури.
Нпр. КРСТ
је симбол
вере;
ЛАНЦИ су
симбол
заробљени&
#1096;тва;
ГОЛУБ је
симбол
мира....
Песма носи
назив
ПОДНЕ,
доба дана
које је
,лети, кад
завлада
врућина,
мирно и
тихо доба
у коме се
ио даље,
без обзира
на тишину
и мир, ВИДИ
и ОСЕЋА
живот.
Замислите
како
ЛИРСКИ
СУБЈЕКТ,
особа
присутна у
песми (
некада то
може бити
писац,
некада то
и није он)
стоји на
обали мора
и посматра
СЛИКЕ,
удише
МИРИСЕ,
осећаи
види БОЈЕ
острва,
неба, мора,
сунца,
високих
чемпреса,
галеба....
Замислите
да сте ВИ
лирски
субјект,
замислите
да сте на
обали
мора, на
острву
пуном
четинара,
обливеним
бојама и
мирисима
четинара,
сланог
мора,
ветра који
долази са
пучине
морске. О
ЧЕМУ
РАЗМИШЉАТ&
#1045;?
да ли ће
један
такав
призор
утицати на
ваше
расположе&
#1114;е
и ваше
мисли ИЛИ
ће ваше
расположе&
#1114;е
и ваше
мисли
обликоват&
#1080;
слику
свега тога
што имате
пред
собом?
У овом
питању
лежи
суштина
ЧОВЕКОВЕ
ПОВЕЗАНОС&
#1058;И
СА
ПРИРОДОМ,
НЕРАСКИДИ&
#1042;ОМ
ВЕЗОМ КОЈА
ПОСТОЈИ ОД
НАСТАНКА
СВЕТА И
ЧОВЕКА!
Иако не
размишљам&
#1086;
често
можда о
томе, свет
често
вбидимо
онако како
то
осећамо.
Зато један
те исти
призор не
изгледа
свима нама
подједнак&
#1086;
лепо (или
не) - ОЧИ
ВИДЕ ОНО
ШТО
ОСЕЋАМО!
Опет,
слика из
природе
често може
да промени
оно
осећање у
нама са
којим смо
ушли у тај
призор.
Зато кишни
дан
доживљава&
#1084;о
тако
различито,
зато сунце
неће баш
увек
обрадоват&
#1080;
сваког од
нас.
У песми се
мало тога
ЧУЈЕ.
Тишина
је,л мир.
Тај мир
утиче на
лирског
субјекта
" СВЕ ЈЕ
ТАКО ТИХО.
И У МОЈОЈ
ДУШИ
ПРОДУЖЕНО
ВИДИМ ОВО
МИРНО МОРЕ
ШУМЕ
ОЛЕАНДЕРА,
ЉУБИЧАСТЕ
ГОРЕ
И БЛЕД
ОБЗОР ШТО
СЕ ПРОТЕЖЕ
И ПУШИ"
природа;
тишина;
мир УТИЧУ
НА ЧОВЕКА,
ОН ПОЧИЊЕ
ДА ОСЕЋА
ОНО ШТО МУ
ПРИЗОР
КРАЈ МОРА
И ПРИРОДА
НУДЕ.
Песма ,
сцојим
лјубичаст&
#1080;м
горама,
сребрним
галебом,
бледо
жутим
сунцем,
плаветнил&
#1086;м
мора и
неба
представљ&
#1072;
прави
изазов за
осликавањ&
#1077;
неког
призора
крај мора.
Сунце је
МЛАДО (
пролећно
сунце које
је у
зениту),
мирис мора
повезан је
и са чулом
укуса, он
је СЛАН....
Читава
песма
треба да
побуди
ваша чула,
ваша
расположе&
#1114;а,
ваша
размишљањ&
#1072;
о вези
коју
стварамо
са
природом
ЗАМИШЉАЈТ&
#1033;,
РАЗМИШЉАЈ&
#1058;Е,
ЖИВИТЕ
УПИЈАЈУЋИ
ЛЕПОТЕ
СЛИКА,
МИРИСА,
ЗВУКОВА,
ТРУДИТЕ СЕ
ДА УВЕК
ОСЕЋАТЕ
ДОК
ГЛЕДАТЕ И
СЛУШАТЕ.
САМО ТАКО,
СЛИКА
СВЕТА БИЋЕ
НЕШТО ШТО
ЗАВРЕЂУЈЕ
ВАШУ
ПАЖЊУ!!!
*****************************************************
DIR Next Page